11343332030786304548

Tavansko seme: dodatne pojedinosti koje vredi istaći

Link kopiran u privremenu memoriju!

U prethodnom članku postavili smo osnove problematike „previše koristimo tavansko seme u Srbiji naspram kvalitetnog sertifikovanog“. No, propustili smo par detalja. Evo ih ovde.

Image by 41330 from Pixabay

Zašto je sertifikovano seme finansijski mnogo, mnogo isplativije po paore?

Svetlana Balešević Tubić, generalna sekretarka Semenarske asocijacije Srbije, ističe da je industrija semena globalno najprofitabilniji segment agrobiznisa i da uvek privlači najveće igrače. Međutim, naglašava da je istovremeno i najzahtevniji proces, sa specifičnim agrotehničkim merama koje se razlikuju od onih kod merkantilne proizvodnje.

U ukupnim troškovima poljoprivredne proizvodnje, sertifikovano seme doprinosi oko 7%. Ali proizvođač ima veću sigurnost u poređenju sa onim “sa tavana”. Ovo seme, iako može biti jeftinije za poljoprivrednika u datom trenutku, može sadržati skrivene bolesti. I upravo zbog toga će troškovi zaštite premašiti uštede.

Image by Dorothe from Pixabay

Tomislav Sivčev, direktor i tehnolog kompanije “Vojvodina agrar DCB”, koja se specijalizovala za doradu semena, dao je svoj komentar. On ističe da je sistem proizvodnje semena, od polja do distribucije, specifičan i zavisi od konkretne kulture. Dodaje i da je tržište u Srbiji ograničeno, a ponuda sorti je obimna. To zahteva vreme da sorte, iako kvalitetne, postanu tražene. Zbog toga, trenutno se fokusiraju na organizaciju proizvodnje i pružanje usluga dorade. To je posebno slučaj sa semenom pšenice, ječma, kukuruza, suncokreta i soje.

Kategorizacija semena

Kako funkcioniše taj sistem? Sivčev objašnjava da počinje kontaktom organizatora proizvodnje sa semenskom kompanijom, od koje ili otkupljuje sortu ili će, nakon proizvodnje, dorade i sertifikacije, plaćati određeni procenat vlasniku po pakovanju.

Image by $uraj tripathi from Pixabay

Postoje različite kategorije semena, pa bi osnovna kategorija koštala oko 10.000 evra po toni. Ta količina semena može se posejati na pet hektara, što može doneti oko 35 tona, čija je trenutna cena oko 4.000 evra po toni. Kada se ta količina semena ponovo koristi za reprodukciju, sada na 160 hektara, uz prinos od oko sedam tona, dobija se znatno veća količina pšenice, čija je cena sada znatno niža, između 60 i 100 dinara po kilogramu, kako objašnjava on.

U praksi, firma koja organizuje proizvodnju i poseduje osnovno seme, zaključuje ugovor o proizvodnji sa poljoprivrednikom, a tokom celog procesa prate ih stručne službe. Nakon provere zdravstvenog stanja parcele i aprobacije koja potvrđuje da nije došlo do mešanja genetike, seme može biti upotrebljeno, a proizvođaču se isplaćuje obično 20 procenata iznad cene merkantilne kulture.

Image by 🆓 Use at your Ease 👌🏼 from Pixabay

Nakon toga, seme se šalje u doradni centar gde se obrađuje i pakuje, nakon čega se uzima uzorak i šalje na konačnu analizu. Proveravaju se fizičke karakteristike, energija i klijavost, a ako je sve u skladu sa deklaracijom, seme se pušta na tržište, kako navodi Sivčev, ističući da je proizvodnja semenske pšenice poslednjih godina bila isplativija u poređenju sa merkantilnom.

Uloži u seme i ne beri brigu

Prema Žužani Pajdl, direktorki kompanije “Pionir” iz Srbobrana, proizvodnja sertifikovanog semena je profitabilna jer naručioci pružaju različite podsticaje, što rezultira cenom semena koja varira za 15-25% više u zavisnosti od kulture i perioda godine u odnosu na cenu merkantilne robe.

Image by Dorothe from Pixabay

Pajdl ističe da proizvodnja semena nije znatno drugačija od merkantilne, ali kod hibrida, gde se proizvodi seme kukuruza ili suncokreta za prolećnu setvu, proces je daleko složeniji, zahtevajući veći stepen stručnosti, što rezultira većim finansijskim nadoknadama. Često, ovaj proces zahteva i obilno angažovanje radne snage, s obzirom na to da mnoge operacije moraju biti ručno izvršene, što u konačnici određuje cenu. Međutim, troškovi su visoki, a kao mala firma teško je obezbediti najnovija tehnološka rešenja, poput upotrebe dronova za nadgledanje ili rasturanje đubriva, ističe Pajdl.

Njena firma organizuje proizvodnju semena na 1.350 hektara, od čega je 1.200 hektara pod sistemima za navodnjavanje. Glavne kulture su pšenica, soja, kukuruz i suncokret, dok se na pola hektara pod plastenicima proizvodi i seme hibridnog paradajza. Pored zasada, druga faza u procesu proizvodnje sertifikovanog semena, dorada, takođe je izuzetno zahtevna.

Image by Tom from Pixabay

Povrće podjednako pati

Đorđe Arsenijević, direktor i vlasnik kompanije “Seme Semena” iz Pećinaca, prokomentarisao je situaciju. On ističe da je proizvodnja semena za povrtarske kulture jednako izazovna i nepredvidiva. To je posebno tačno kada se radi o dvogodišnjim biljkama čiji je proizvodni ciklus duže izložen vremenskim uslovima. Kako ističe, najčešće se radi na otvorenom polju, sa velikim površinama pod plastenicima, jer jedna vrsta biljaka zauzima više od hektara. Kompanija zajedno sa kooperantima obrađuje 150 hektara, koristeći sopstvenu genetiku, uvozene sorte i uspostavljajući saradnju sa konkurentima. Dok se fokusiraju na povrće, začinsko i krmno bilje, kao i cveće, Arsenijević napominje da to nije previše isplativo za njegovu kompaniju.

Klimatske promene predstavljaju ogroman izazov, povećavajući rizik proizvodnje. „Mi se štitimo koliko možemo, ali nekada to nije u našim rukama. Bilo bi lakše kad bi se parcele navodnjavale, ali iz sopstvenih prihoda to ne možemo da priuštimo, veliki su troškovi,“ zaključuje Arsenijević.

Izvor: 24 Sedam

Pogledajte i: Zašto seme „sa tavana“ „pada“ u „nedra“ srpskog zemljišta „kao kiša“?

Tagovi