Visokožbunasta borovnica zahteva adekvatno zemljište, određene hemijske elemente, vodu odgovarajućeg kvaliteta, kako bi obezbedile adekvatan vegetativni rast i razvoj kao i produkciju plodova, navode stručnjaci.
Ukoliko uslovi nisu adekvatni, onda je važno da se napomene da rast, prinos i kvalitet plodova mogu biti smanjeni ili pak izostati.
“Svaki zasad borovnice je priča za sebe. Iz tih razloga ishrana, odnosno snabdevanje biljaka hranljivim elementima se mora pažljivo isplanirati uzimajući u obzir sve elemente. Ishrana borovnice treba da bude bazirana na analizi zemljišta, analizi lista, iskustvu proizvođača ili stručnjaka koji daje preporuke za đubrenje. Još jedan razlog dobrom planiranju ishrane jeste i specifičnost zahteva biljaka visokožbunaste borovnice. Borovnica je nova voćna vrsta na području Srbije što još više traži pažnje, posmatranja i posvećenosti primeni i efektima agrotehničkih mera. Primena đubriva ili ishrana biljaka treba da je deo kompletnog paketa mera održavanja zasada visokožbunaste borovnice”, navodi diplomirani inženjer voćarstva i vinogradastva Zlatica Krsmanović, inače savetodavac PSSS-a iz Loznice.
Ona dalje napominje da ova voćna kultura ima visoke zahteve za azotom, ali ne u bilo kom obliku.
“Kao izvor azota za ishranu borovnice koristiti N u amonijačnom obliku (amonijum sulfat ako je reč o ishrani preko zemljišta). U većini zasada đubrenje se obavlja fertigacijom – preko sistema za navodnjavanje, NPK hranivima u kojima N takođe treba da bude u amonijačnom obliku. Ne koristiti hraniva sa povećanim sadržajem soli ili sa dodatkom karbonata jer je borovnica veoma osetljiva na ove supstance. Nedovoljno N u zemljištu rezultiraće smanjenjem listova a potom rasta celih biljaka koje će ostati kržljave”, ističe sagovornica.
Prema njenim rečima pre primene hraniva fertigacijom zemljište dobro zaliti, zatim pustiti hraniva kroz sistem i na kraju samo kratko isprati elemente sistema za navodnjavanje kako ne bi sa većom količinom vode došlo do ispiranja unetih hraniva u dublje slojeve.
“Biljke visokožbunaste borovnice imaju visoke potrebe za N u sledećim fazama rasta i razvoja: otvaranje pupoljaka (korenov sistem borovnice počinje da raste, pupoljci bubre), formiranje bobica i njihov razvoj , zametanje cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Prekomerna upotreba N-hraniva i kasna primena posle berbe mogu izazvati niz problema”, kaže Krsmanović.
Fosfor je takođe važan elemenat u ishrani ove voćne culture. Simptomi nedostatka fosfora podrazumevaju zakržljale biljke sa tamnim, purpurno-zelenim, malim listovima.
“Međutim, listovi borovnice ponekad imaju purpurnu boju početkom proljeća kada su temperature niske i zemljišta vlažna, što je znak privremenog nedostatka P, ali ovo stanje će se popraviti čim se zemljište zagreje. Fosfor je veoma važano obezbediti biljkama fertigacijom posle sadnje prilikom prvih navodnjavanja jer utiče na bolje ukorenjavanje biljaka”, napominje ona i dodaje:
“Kalijum (K) je takođe važno hranivo za fotosintezu i regulisanje rodnosti kod biljaka visokožbunaste borovnice. Iako je nedostatak K relativno redak, listovi biljaka kojima on nedostaje mogu razviti nekoliko simptoma, uključujući palež na ivicama lista, peharast oblik, kovrdžanje, i nekrotične pege. Važno je napomenuti da se K kod borovnice unosi u vidu sulfata ili magnezijum sulfata a nikako u vidu hlorida koji negativno utiče na biljku borovnice”.
Pored ovih osnovnih elemenata ishrane biljaka borovnica ima zahteve i za mikroelementima kao što je gvožđe (Fe) čiji nedostatak može izazvati pojavu žutila lišća između nerava koji ostaju zeleni. Bor, cink, mangan, kalcijum su mikroelementi koji su takođe značajni u proizvodnji visokožbunaste borovnice pored organske materije i aminokiselina.
