Tretirati vinograd u jesen je od velike važnosti, i poput đubrenja, zastiranja i mulčiranja opisanim u prethodnim člancima, orezivanje je korak koji prosto morate preduzeti ne bi li vam prinosi bili kako treba u narednoj sezoni. U ovom članku, držaćemo se prvenstveno jesenje i zimske rezidbe.
Orezivanje vinograda: tipovi
No, šta je to jesenja, a šta zimska rezidba? Ima li razlike u primeni istih, ili u rezultatima? I da li postoje drugi tipovi rezidbe sem ovih?
Generalno, orezivanje vinove loze se deli u sledeće kategorije:
- Rana jesenja rezidba
- Obična jesenja rezidba
- Zimska rezidba
- Rana prolećna rezidba
- Kasna prolećna rezidba.
Naravno, rezidba će zavisiti i od toga koja je sorta grožđa u pitanju, kakvi su klimatski uslovi, i inih drugih faktora. Prema tome, preporučujemo da se za svaku sortu raspitate naknadno kod stručnjaka i primenjujete propisne mere onako kako tim sortama sleduje.
Zašto je rezidba bitna?
Domaći stručnjaci u vinogradarstvu već decenijama upozoravaju da je orezivanje preko-potrebno srpskim sortama. Kako ističu, orezivanje utiče na količinu i kvalitet grožđa koje dobijamo u fazi berbe. Pritom je i odlična preventiva mnogim bolestima, a efektivno sprečava i truljenje. Uz to, rezidba pomaže da se energija vinove loze fokusira na proizvodnju manje količine najboljeg mogućeg grožđa.
Nakon uspešnog orezivanja, kultura „prodiše“, odnosno dobija više sunčeve svetlosti i vazduha. Ovim procesom kontrolišemo i koliko će izrasti svaki nov izdanak. Ako vinova loza dobija dovoljno sunčeve svetlosti, sleduje bolja zrelost, povećanje šećera u grozdu i kvalitetnija fermentacija.
Treba svakako dodati da rezidba vinove loze takođe može da spreči mnoge bolesti, smanji učestalost ili poptpuno ukine prskanje i tretiranje različitim hemikalijama, sporo ili neadekvatno sazrevanje. Sve se ovo podstiče procesom koji, samo naizgled, deluje prosto i beznačajno, a u stvari pravi primetnu razliku između dve rodne godine.
Koje rezidbe su ključne?
Biljku je najbolje orezati u poznu jesen i tokom zime. Ova rezidba se izvodi 10 – 15 dana posle opadanja lišća, jer se smatra da je za to vreme prestao intezivan promet rezervnih materija u čokotu i da je njihovo deponovanje završeno.
Po pravilu, ovo orezivanje se izvodi redovno na mladim čokotima koji još nisu prorodili, ali i na starim iznurenim čokotima. Ovo se obavlja u cilju izbegavanja pojave suzenja, odnosno plakanja, u proleće. Plakanje dovodi do znatnog gubitka dela mineralnih i organskih materija iz čokota.
Loza orezana u jesen kreće ranije u proleće, ima duži vegetacioni period, mogućnost održavanja ispoljene rodnosti i jačanje vegetativnog potencijala kulture za naredni period. Po obavljenom procesu, mlade čokote obavezno treba zagrnuti radi zaštite od zimskih mrazeva, a u proleće kasnije odgrtanje zbog pojave poznih prolećnih mrazeva. O zagrtanju čokota smo pisali detaljnije u prethodnom članku.
Zimska rezidba se sve redovnije izvodi na velikim površinama pod grožđem. Orijentacija na zimsku rezidbu proističe iz organizaciono praktičnih potreba. Osnovni cilj je da se rezidba blagovremeno završi, pre nego što vinova loza krene u proleće. Na ovaj način rezidba teče kontinuirano od obične jesenje, preko zimske, završavajući se ranom prolećnom. Iako nisu fokus ovog članka, rana i kasna prolećna rezidba su takođe bitne i one se najčešće primenjuju. No, u periodu odmah nakon berbe, fokus treba biti na poznu jesenju i zimsku.
Da li je rana jesenja rezidba delotvorna?
Rana jesenja rezidba doprinosi njegovom slabljenju i iznurivanju krajem oktobra i početkom novembra meseca. Neopalo lišće igra veliku ulogu u stvaranju ključnih organskih materija, te je orezivanje istog kontraproduktivno. Zbog toga se ova rezidba ne preporučuje.
