Naslovna Vinogradarstvo i proizvodnja vina Za obnovu vinarije Karađorđevića potrebna sredstva

Za obnovu vinarije Karađorđevića potrebna sredstva

93
0

Podrum vina Karađorđevića na Oplencu, poznatiji kao Kraljeva vinarija, posle više od osam decenija biće kompletno rekonstruisan. Dragan Reljić, upravnik Zadužbine Karađorđevića na Oplencu, izjavio je da prva faza adaptacije objekta obuhvata radove čija je vrednost 1,2 miliona evra, fokusirajući se na:

  • obnovu krovova
  • kompletnu gornju konstrukciju
  • zidove
  • izolaciju
  • uspostavljanje novih linija za proizvodnju vina.
Izvor: https://vinarijaoplenac.co.rs/

On je dodao da će se ovom rekonstrukcijom, koja obuhvata značajan kulturno-istorijski objekat, proširiti kapaciteti za proizvodnju vina, te da će poboljšanje gastro-vinske ponude biti potpuno, jer će biti otvoren i restoran. Takođe, istakao je da će dobiti novi prostor za izložbe, te da će ovaj projekat imati koristi za celu Topolu, koja se nalazi na Vinskom putu Srbije i predstavlja važnu tačku vinske scene u regionu.

Vinarija Karađorđevića da bude opet dostojna upravo samih Karađorđevića

Vinariju u Kraljevu započeo je kralj Petar Prvi, a njeno završavanje i otvaranje 1931. godine bilo je delo kralja Aleksandra I Karađorđevića. Vinarija je bila jedna od najmodernijih na Balkanu. Nakon Drugog svetskog rata, dugo je zanemarivana i zapuštena, pa je tokom vremena pretrpela štetu. Od 2007. godine, u podrumu ponovo se proizvode bela i crvena vina, dok su vinogradi prošli proces revitalizacije.

Izvor: https://oplenac.rs

U sklopu vinarije, u ulaznom holu, postavljena je muzejska izložba sa retkim artefaktima. Na dubini od 12 metara ispod zemlje nalazi se posebna kolekcija od 280 flaša vina iz doba Karađorđevića, što je jedinstvena zbirka na Balkanu. Pretpostavlja se da bi ova vina danas na svetskim aukcijama mogla postići visoke cene. Do sada su otvorene samo dve flaše vina: jedna je otvorena prilikom povratka potomaka Karađorđevića u Srbiju nakon izgnanstva, dok je druga otvorena za njihovu prvu krsnu slavu koju su proslavili u domovini.

„Ona nisu za prodaju, jer u dvorskim knjigama postoji zaveštanje kralja Aleksandra da se ona nikada ne prodaju, već da budu ostavljena za istoriju“, naglasio je Reljić. „Uspeli smo to da sačuvamo, jer su zaista istorijski vredne. U muzejskog postavci je bure, koje je kralj dobio kao venčani poklon, zatim stare mašine za muljanje grožđa i pravljenje vina, knjige u kojima se beležila proizvodnja i prodaja. Koliko je bila velika vizija govori i podatak da je podrum imao otvore za lift. Ali, mnoge planove prekinuo je rat. Danas pokušavamo da vratimo stari sjaj podrumu i proširimo ga, obzirom da u kraljevim vinogradima i dalje gajimo lozu“.

Photo by Hermes Rivera on Unsplash

Još malo o kompleksu vinarije

U vrednoj enoteci ističe se najstarija flaša žilavke s etiketom koja datira iz 1931. godine. Vina su čuvana u flašama od italijanskog i češkog stakla, dostupnim u tri različite veličine, a sve su ukrašene kraljevskim grbom utisnutim u staklo. U dvorištu vinarije i dalje raste jedan čokot, posađen 1914. godine od strane kralja Petra Prvog Karađorđevića.

Originalni kompleks Kraljeve vinarije prostire se na površini od 1.800 kvadratnih metara. U podrumu se mogu naći autentični hrastovi „špaliri“ iz prošlog veka. Tokom ratnih godina, zalihe vina pokušao je sačuvati jedan od radnika u podrumu, Dragoslav Filipović Midula. On ih je skrivao u prazno bure kako bi ih sklonio od nemačkih vojnika pred okupaciju. Srećom, Nemci ih nisu pronašli. Nakon rata, oslobodioci su odneli oko 35.000 litara vina s Oplenca na različite načine, ali istorijske flaše nisu bile među tim zatečenim.

Photo by Tamara Malaniy on Unsplash

Kolekcija od 280 flaša vina samo je deo kompleksa Kraljeve vinarije. Dotična je odigrala ključnu ulogu u razvoju Topole od početka ovog veka, zajedno s Karađorđevim gradom u središtu varošice i mauzolejom na Oplencu. Pre desetak godina, lokalni vinari prvi put su organizovali Šumadijski festival vina u autentičnom ambijentu Kraljeve vinarije, a danas je to respektabilna manifestacija.

Izvor: Dobro jutro