Uzgoj biljaka bez hemijskih sredstava postaje sve popularniji, ne samo zbog trenda već i zbog želje za zdravijom ishranom i očuvanjem prirodne ravnoteže. Naši preci su sadili biljne vrste koje nisu zahtevale prskanje, a savremeni način života i zagađenja doveli su do potrebe za istraživanjem prirodnih metoda zaštite bilja.
Hemijska sredstva negativno utiču na prirodu, zagađuju vode i narušavaju ekosistem. Korišćenje hemije prekida prirodne procese i slabi sposobnost biljaka da se same brane. Iako je hemijska zaštita brža, prirodni pristup manje je štetan za ljude i životnu sredinu. U ekološkom uzgoju biljke se hrane kompostom i organskim đubrivom, prskaju biljnim preparatima, a korov i zaraženo bilje uklanjaju. Tako dobijamo otpornije biljke i zdrav plod.
Uzgoj biljaka zdraviji kad nema pesticida
Jedan od prirodnih načina zaštite je sadnja biljaka koje se međusobno štite. Na primer, šargarepa posađena uz luk štiti ga od lukove muve, dok grana zove u zemlji štiti od krtica. Osim toga, postoje tri grupe biljaka korisne u vrtu: one koje đubre zemljište, koje se bore protiv parazita i koje sprečavaju bolesti.
Biljke poput koprive, gaveza, lišća paradajza i cvekle obogaćuju tlo. Od njih se pravi tečno đubrivo tako što se usitnjene biljke ostave u vodi nekoliko dana, uz dodatak kamenog brašna kako bi se izbegli neprijatni mirisi. Đubrivo se koristi za zalivanje tla oko biljaka u razmeri 1:10 za lisnato i 1:2 za plodovito povrće.
Protiv parazita koriste se kopriva, hrastov list, vratić, pelin, kamilica i list oraha. Ove biljke se potapaju u kišnici i koriste pre fermentacije. Za zaštitu od bolesti koriste se preslica, brezin list, paprat i lukovice. Biljke se namaču u vodi, kuvaju i koriste za prskanje.
Sve biljke za prirodnu zaštitu treba brati na sunčanim mestima pre cvetanja, sušiti na provetrenom mestu i čuvati u platnenim torbama ili drvenim posudama. Ovaj način uzgoja ne samo da čuva prirodu već i omogućava da uživamo u zdravim plodovima direktno iz vrta.
Izvor: Dobro jutro
