Priprema zemljišta za setvu veoma je važna i mnogo utiče na sam prinos. Često se dešava da nakon žetve, njive ostanu zaboravljene i zapuštene, a tada parcele zarastaju u korov.
Svedoci smo da neki poljoprivredni proizvođači pale žetvene ostatke. Osim što je to zakonom zabranjeno, može doći do izazivanja velike materijalne štete. Često dolazi do toga da se požar nekontrolisano razbukti, a tada zbog nestručnog gasenja osobe koje pale žetvene ostatke budu povređene. Pored toga, šteta koju tada zemljište pretpri je ogromna.
“Pored sagorevanja žetvenih ostataka mi usled visokih temperatura gubimo i organsku materiju koje i onako svake godine ima sve manje, a takođe i korisne mikroorganizme. Paljenjem se zagađuje životna sredina i živi svet koji je nastanjen u i oko te parcele. Dok zaoravanjem žetvenih ostataka vraćamo organsku materiju u proces kruženja, popravljamo mikrobiološku aktivnost i vodno-vazdušne osobine zemljišta” objašnjava savetodavac PSSS-a diplomirani inženjer Miloš Nikoletić.
Nakon žetve pšenice ostaje od 5 do 7 tona po hektaru slame koja može da se koristi u stočartsvu za prostirku. Nakon odnošenja slame sa njive potrebno je što pre uraditi ljušćenje strništa, a stručnjaci savetuju da to bude odmah nakon žetve na dubini 10-12 cm.
“Kada se odmah uradi ljušćenje strništa, tako se prekida kapilarno podizanje sačuvane vode iz prethodne proizvodnje i njeno gubljenje usled isparavanja uzrokovano visokim letnjim dnevnim temperaturama. Druga velika korist je provociranje nicanja korova koje možemo uništiti u najpovolijnijem trenutku po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja. Takođe ljušćenjem strništa uništavamo i eventualno prisutne korove” kaže Nikoletić.
Kako objašnjava, u slučaju da žetveni ostaci ostaju na parceli, što je preporuka, najbolje ih je ravnomerno rasporediti po parceli i nakon toga ih usitniti. Tako pripremljene žetvene ostatke treba zaorati čim se stvore povoljni uslovi, a sama dubina zaoravanja može ići i do 20 cm. Ukoliko ima više žetvene mase, treba zaoravati na veću dubinu, a ako ima manje, pliće.
“Kada se zaoravaju žetveni ostaci može se javiti i “azotna depresija“ koja se javlja zato što mikroorganizmi koji razlažu biomasu koriste za svoj život nitratni azot iz zemljišnog rastvora pa ga mi moramo dodati i uneti u zemljište pri zaoravanju biomase. Preporuka je da se upotrebi 0.7 kg azota na 100 kg biomase” ističe Miloš Nikoletić.
Vreme zaoravanja zavisi od toga kada je žetva, odnosno berba, u nekim slučajevima ostaci mogu i duže da ostanu na njivama, jer tada delimično omekšaju i lakše se zaoravaju.
