Živica od šimšira izgleda neverovatno, sređeno i potkresano kako treba. Ali kad napadne šimširov moljac, bude problema. Vidi se kao žalosno, golo šiblje štrči, gde nema nijednog zelenog listića. Sićušna gusenica i velika štetočina, šimširov moljac (Cydalima perspectialis) počesto napada ograde, i treba ga se rešiti kako treba. U ovom tekstu, dipl. inž. Vladimir Kostić nam pojašnjava sve u detalj oko ovog možda ne rasprostranjenog, ali i te kako prisutnog problema.
Zašto je šimširov moljac opasan (i kako živica može da preživi)?
Prema Kostićevim rečima, koji je savetodavac za zaštitu bilja u PSS službi u Kraljevu, šimširov moljac je leptir iz porodice Crambidae. Larve ovog invazivnog leptira mogu u veoma kratkom roku gotovo potpuno uništiti biljke šimšira.
„Da bismo ga prepoznali, moramo prvo znati kako izgleda. Kod odraslih sićušnih leptira raspon raširenih krila ne dostiže ni pola cm,“ dodao je Kostić. „Prednja krila su sivkasta s primetnim ljubičastim odsjajem. Jaja su providna, slabo uočljiva, položena u grupicama od 10 do 20 jaja na naličije listova šimšira. Larve su u početku žuto-zelene, starenjem dobijaju smeđe, a kasnije crne i bele pruge i krupne crne tačkice na leđima.“
U nastavku izjave, naglasio je da šimširov moljac ima dve-tri generacije u toku godine, a prezimljava kao odrasla gusenica koja napravi čauru u lišću ili u pukotinama u blizini biljke domaćina. Odrasli leptirići sreću se od aprila do septembra, kada borave na poleđini listova drugih biljaka, a ne šimšira. Dobri su letači. Ženka živi 8 dana i posle kopulacije traži šimšir kako bi na naličije njegovih listova položila jaja.
Znate ih po „paučini“
Dok su mlade, larve se nalaze unutar šimšira, teško su primetne i uglavnom se hrane gornjim slojem lisnih površina. Starije larve postaju agresivnije u ishrani, grizući listove, a mogu naneti štetu i na grančice i kori. Tokom svog razvoja, jedna larva konzumira oko 45 listova.
Rani stadijumi napada su teško uočljivi jer se larve prvobitno hrane unutar šimšira, gde su dobro skrivene. Kako njihov broj raste, larve se premještaju prema površini biljke, što postaje očigledno kada se na šimširu pojave svilenkasti tragovi i paučina. U slučaju intenzivnog napada, ova svilenkasta mreža može prekriti celu biljku.
Prema Kostiću, najefikasniji metod suzbijanja je mehaničko uklanjanje jedinki zajedno s granama na kojima su nađene. „Grane treba odseći što pre, čim se primete paučina i svilenkaste niti, i odmah ih spaliti. Spiranje vodom pod jakim pritiskom pokazalo se kao dobar i efikasan metod zaštite,“ dodao je. „A kada je u pitanju zaštita hemijskim preparatima prednost treba dati insekticidima na bazi dimetoata kakvi su Dimetogal, Sonar i slični. Potpun efekat suzbijanja je teško postići za kratko vreme, zbog velikog broja gusenica, pa se prskanja moraju ponavljati u više navrata, sve dok se biljke ne oporave u potpunosti.“
Izvor: Dobro jutro
