Iako afrička kuga svinja ne može da pređe sa životinja na ljudska bića, i dalje se ne preporučuje konzumiranje mesa zaražene jedinke, upozorava Sonja Radojičić.
Redovni profesor sa Katedre za zarazne bolesti životinja i bolesti pčela Fakulteta veterinarske medicine, prof. dr Radojičić ističe da afrička kuga svinja predstavlja najozbiljniju pretnju za proizvodnju svinja, bezbednost hrane i biodiverzitet na globalnom nivou. Broj uginulih životinja, koji je, po rečima Radojičićeve, uvek visok kad je u pitanju ova bolest, zavisi od virulencije soja virusa kao i toka kojim se razvija. „Ukoliko svinje obole u akutnom toku, mortalitet je i do 100 odsto. U subakutnom toku ugine i do 70 odsto obolelih životinja, dok je za hroničan tok karakteristična niži procenat mortaliteta,“ apostrofirala je Radojičić.
Izvor: Dobro Jutro – Jovana & Srđan
U nastavku izjave, Radojičić je upozorila da ne smemo ostaviti stvari da se rešavaju same od sebe. Kako naglašava, preživele jedinke nose klice virusa. Jedno grlo može da boluje i do nekoliko meseci, tokom čega nema proizvodnje i dolazi do štete na ekonomskom nivou. Pride, iako je meso zaražene jedinke bezopasno po ljude, profesor Radojičić naglašava da se svejedno treba izbegavati njegov promet. „Meso poreklom od takvih životinja pre svega nije higijenski ispravno i kao takvo nije za ljudsku ishranu. Ako se takvo meso ili prerađevine nađu u prodaji, one, zbog otpornosti virusa, predstavljaju ogroman rizik da se uzročnik preko ljudi ponovo unese na farme ili objekte u kojima se gaje svinje,“ dodala je.
Afrička kuga svinja i dalje nema leka
Po rečima profesorke Radojičić, direktni i indirektni kontakt sa svim potencijalnim izvorima virusa mora da se spreči. To uključuje i divlje svinje, te zaraženo sirovo meso i prerađevine napravljene od istog. Neke od mera prevencija koje navodi su zabrana posetilaca, te obavezno presvlačenje kada se životinje hrane ili se radi sa njima. Pritom, nužno je i postavljanje dezinfekcionih barijera koje je potrebno stalno i revnosno održavati.
„Vlasnici moraju da imaju potpunu kontrolu nad objektima u kojima gaje svoje životinje,“ izjavila je Radojičić. „I svim poslovima vezanim za uzgoj svinja, uključujući i njihovu ishranu. Posebno treba obratiti pažnju na ilegalnu trgovinu svinjama zato što se novonabavljenim životinjama bolest najlakše unese u zapat.“
Po pitanju vakcine ili potencijalnog leka, Radojičić je skrenula pažnju da je afrička kuga svinja u Španiji i Portugaliji iskorenjena još sredinom devedesetih. Do toga je došlo isključivo zbog pravilno primenjenih bezbednosnih mera. Svetski stručnjaci, navodi profesorka, još uvek nemaju vakcinu niti lek koji propisno napada bolest. Ali posebno ističe činjenicu da lek i nije potreban ukoliko savesno priđemo situaciji. „Ne treba da čekamo vakcinu ili neki drugi čarobni štapić. Moramo da dosledno preduzimamo one mere koje su dostupne i pokazuju najbolje rezultate,“ zaključila je profesorka.
Izvor: Danas
Pogledajte i: Afrička kuga svinja: „Usporili smo širenje“ , Afrička kuga svinja i njen efekat na gazdinstva u avgustu, Afrička kuga svinja u Crnoj Bari, Vojska reaguje, Afrička kuga svinja sad u 135 naselja
