Jeste li spremni? Pošto je krajnje vreme da se obavi agrohemijska analiza zemljišta, a ko pre da nam da savet od same struke? Za potrebe ovog članka, obratiće nam se Momir Nedić savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo iz PSSS Kruševac.
Kako kreće analiza zemljišta? Detalji
Osnovna agrohemijska analiza zemljišta koja se sprovodi u akreditovanoj laboratoriji PSSS Kruševac obuhvata testiranje nekoliko ključnih parametara, uključujući pH vrednost u vodi i KCl-u, sadržaj humusa, kalcijum karbonata, azota te lakopristupačnih oblika fosfora i kalijuma.
Kada su u pitanju rezultati ove analize, pH vrednost je važna jer ukazuje na kiselost, neutralnost ili alkalnost zemljišta. pH vrednost se meri u rasponu od 1 do 14, gde je 7 neutralna, ispod toga kisela, a iznad alkalna reakcija. U većini naših zemljišta, pH vrednosti se kreću između 4 i 8, ali mogu biti i van ovog opsega. Ovi rezultati su od suštinskog značaja jer utiču na dostupnost mineralnih materija, mikrobiološku aktivnost i opštu plodnost zemlje. Optimalne pH vrednosti za većinu useva su u opsegu od 5,5 do 7, što se smatra slabo kiselom do neutralnom reakcijom.
Laboratorijskom analizom se meri pH vrednost u vodenom rastvoru i u rastvoru kalijum-hlorida (KCl). Za donošenje preporuka o agromeliorativnim merama, koristi se pH vrednost izmerena u rastvoru KCl, koja ukazuje na potencijalnu kiselost zemljišta. Kiselim zemljištima, gde je pH vrednost (u KCl-u) ispod 5, preporučuje se kalcifikacija, odnosno unošenje krečnog materijala, dok se kod alkalnih zemljišta može preporučiti acidifikacija, odnosno zakišeljavanje. Za neutralna i alkalna zemljišta, preporučuje se primena đubriva koja poseduju fiziološku kiselost, kao što su urea, amonijum sulfat i amonijum nitrat.
Humus je organska materija nastala od biljnih i životinjskih ostataka pod delovanjem mikroorganizama. Međutim, o konkretnim detaljima vezanim em za humus, em za ostale tipove zemlje, pričekajte. Naredna dva članka će o tome podrobnije govoriti, i u više detalja. Vidimo se tamo.
Izvor: Agropress
