Naslovna Poljoprivreda Hmelj kao unosni (agro)biznis

Hmelj kao unosni (agro)biznis

130
0

Bački Petrovac je jedina od retkih lokacija na kojoj se gaji hmelj. Tokom leta se aktivno ubiraju plodovi ove kulture, spremne za obradu. Dakako već znate koliko često smo pokrivali hmelj na ovom portalu (recimo ovde i ovde), te nam je zadovoljstvo kad god možemo promovisati poslovanje vezano za ovo povrće.

„Chmelnice“, fotografisao Ludek, licencirano pod CC BY-SA 3.0
Izvor: Wikimedia Commons

Hmelj, opet

Ranije je na poljima u okolini Petrovca bilo zasađeno 200 hektara ove biljke, dok je u Vojvodini zauzimao čak 1.500 hektara i imao dugoveku tradiciju koja se protezala 250 godina.

Jedan od uzgajivača hmelja istakao je da pokrajina svake godine nudi subvencije za uzgoj ovog useva, ali da i dalje nema dovoljno zainteresovanih, iako nije potrebno mnogo napora. Nakon što se jednom posadi koren – rizom u jesen, narednih 15 godina nije potrebno novo sadnja, već samo sečenje korena iznad zemlje kako bi se ponovno pokrenula proizvodnja.

Photo by Daniel Zopf on Unsplash

Dodatno je naglasio da je pre nekoliko godina dobio finansijsku podršku za postavljanje stubova, budući da je hmelj dug i širok, te može da naraste do neverovatnih šest metara u visinu i isto toliko u širinu, obmotavajući se. Prema njegovim rečima, dobili su podsticaj od tri miliona dinara koji im je mnogo pomogao i da je bio zainteresovan za obnovu hmeljarske proizvodnje. Ipak, primetio je da se sve više malih preduzetnika odlučuje za proizvodnju zanatskog piva, što postaje sve značajnije u njihovom regionu.

Jaka ulaganja, ali jake i zarade

Mnogi proizvođači ne prodaju hmelj, već ga izvoze u Nemačku, Poljsku, Italiju i Hrvatsku, gde cene njegov kvalitet, što nije slučaj kod domaćih pivara.

Photo by Markus Spiske on Unsplash

Hmelj preferira niže nadmorske visine i uspeva najbolje u vlažnoj klimi i vlažnom vazduhu. Često se sadi u blizini izvora vode. Prosečan prinos hmelja iznosi oko dve tone po hektaru. A cena varira od četiri do 20 evra po kilogramu. Ovo će zavisiti od toga da li se prodaje kao cvet – šišarica ili kao pelet, koji je skuplji zbog složenijeg procesa obrade.

Potencijalna bruto zarada se procenjuje na oko 15.000 evra. Ali treba imati u vidu visoke troškove proizvodnje. Ovo je ključno naročito zbog toga što je hmeljarska proizvodnja veoma zahtevna i iziskuje mnogo ručnog rada. Samim tim, angažovanje sezonskih radnika postaje neizbežno.

Image by -Rita-👩‍🍳 und 📷 mit ❤ from Pixabay

Hmelj ima stabilno inostrano tržište, obezbeđuje dobre cene i podršku državnih subvencija. Iako nije roba na berzi, kada se procenjuje zarada, uzima se u obzir desetogodišnji prosek.

S druge strane, visoki početni troškovi verovatno odvraćaju poljoprivrednike od pokretanja sopstvene proizvodnje hmelja. Na početku proizvodnje potrebno je uložiti između 30.000 i 35.000 evra po hektaru. Međutim, nakon ovog početnog ulaganja, nema daljih ulaganja, osim redovnog održavanja korena svake godine.

Izvor: AgroTV