Novi proces za proizvodnju zelenog amonijaka može imati revolucionaran uticaj na poljoprivredu i sektor čiste energije. Istraživači sa Univerziteta RMIT razvili su metodu koja koristi tečni metal kako bi značajno smanjila emisije ugljenika povezane s proizvodnjom amonijaka, ključne hemikalije u globalnoj ekonomiji. Amonijak se najviše koristi u proizvodnji đubriva, što je vitalno za svetsku poljoprivrednu proizvodnju, a istovremeno ima ključnu ulogu u sektoru čiste energije kao nosač vodonika, obećavajućeg alternativnog goriva.
Trenutno, amonijak se proizvodi putem Haber-Boš procesa, koji zahteva visoke temperature i pritiske, te troši ogromne količine energije. Ova metoda doprinosi oko 2% svetske potrošnje energije i skoro 2% globalnih emisija ugljen-dioksida. S obzirom na ove ekološke troškove, razvijena je nova tehnika koja obećava značajno smanjenje energetske potrošnje i emisija, koristeći 20% manje toplote i čak 98% manji pritisak.
Proizvodnja zelenog amonijaka ključ agrarnog napretka
Ključna inovacija u ovom novom procesu leži u upotrebi katalizatora od tečnog metala. Ovi katalizatori ubrzavaju hemijske reakcije bez toga da se sami troše. Konkretno, istraživači su razvili “nano planete”, sitne kapljice tečnog metala koje sadrže bakar i galijum. Ova kombinacija metala pokazala se izuzetno efikasnom u razdvajanju molekula azota i vodonika, čime se formira amonijak. Zanimljivo je da su i bakar i galijum, kada se koriste pojedinačno, ocenjeni kao slabi katalizatori za ovu reakciju, ali u kombinaciji pružaju izvanredne rezultate.
Pored poljoprivrednih primena, ovaj zeleni proces proizvodnje amonijaka mogao bi biti ključan za ekonomiju vodonika. Vodonik, iako je obećavajuće čisto gorivo, teže je skladištiti i transportovati. Pretvaranje vodonika u amonijak olakšava ove procese, ali samo ako se i sam amonijak proizvodi na ekološki prihvatljiv način. Tradicionalne metode proizvodnje amonijaka povećavaju emisije, što poništava prednosti vodonika kao čistog izvora energije. Ova nova tehnologija može igrati važnu ulogu u stvaranju održivog rešenja za transport i skladištenje vodonika.
Istraživački tim RMIT-a sada radi na daljoj optimizaciji procesa kako bi ga učinio još efikasnijim i skalabilnim za industrijsku upotrebu. Očekuje se da će ovaj inovativni pristup olakšati prelazak na čistije izvore energije, smanjiti emisije ugljen-dioksida i doprineti održivijoj proizvodnji amonijaka na globalnom nivou.
Izvor: Innovation News Network
