Bela trulež paradajza je bolest koja nije toliko česta, prouzrokuje je gljiva Sclerotinia sclerotiorum, polifagni patogen koji je zabežen na više od 400 biljnih vrsta.
Simptomi beče truleži paradajza mogu se javiti na korenu, stabljici ili plodovima. Najčešće se javlja stabljici, a prvi simptomi uočavaju se u fazi cvetanja.
Kako prepoznati bolest
“Zaraženo biljno tkivo vodenasto je i tamnije, ubrzo nekrotira i postaje sivo do sivosmeđe. Veći ili manji deo stabljike postaje sivosmeđ, “drvenast”, nakon čega se deo biljke iznad zahvaćene lezije suši i odumire. Biljke mogu preživeti zarazu ako gljiva ne okruži stabljiku i ne uzrokuje prekid transporta vode, ali u takvim slučajevima obično je smanjen broj plodova, plodovi su sitniji, slabije su obojeni ili slabo dozrevaju” kaže savetodavac PSSS-a master inženjerstva za zaštitu bilja Gordana Cvetković.
Kako objašnjava, na korenu paradajza bela trulež retko se javlja, zahvata ceo koren koji odumire, nakon čega biljka ubrzo vene. Zaraženi koren je vodenast, truo i raspada se, a na njemu se razvija gusta bela micelija. Na miceliji se javljaju sklerocije, tvrde crne tvorevine različitih oblika i veličina koje izgledaju poput kamenčića. Bela micelija i sklerocije karakteristični su znaci bele truleži.
“Infekcija plodova je retka pojava. Zaraženi plodovi vrlo brzo posmeđe, mekani su i vodenasti. Oko čašice takvih plodova može da se stvori bela micelija sa sklerocijama. Sklerocije gljivi služe za preživljavanje – razmnožavanje. Nakon što se stvore na zaraženim biljkama, preko biljnih ostataka dospevaju na zemljište ili u zemljište. Sklerocije u zemljištu preživljavaju tri do osam godina, ali nakon treće godine bez biljaka domaćina njihov broj opada. Na preživljavanje sklerocija u zemljištu manje utiče vlaga i temperatura, a jako utiču mikroorganizmi u zemljištu. Infekcija se može razviti u širokom rasponu temperature i to 5 – 30 °C, a temperature 15 – 25 °C smatraju se optimalnim, kao i relativna vlažnost vazduha viša od 98 %” rekla je Cvetković.
Prema rečima naše sagovornice, zaštita paradajza od ove bolesti svodi se na dobre agrotehničke mere.
Kako zaštiti povrće od bolesti
“Bela trulež se ne prenosi semenom paradajza. Imajući u vidu da su sklerocije jedini izvor zaraze, važno je poštovati plodored na parcelama na kojima se gaji paradajz, ali i plodored okolnih parcela. Paradajz je potrebno gajiti na površinama gde se tokom prethodne tri do četiri godine nisu uzgajale pomoćnice (paradajz, plavi patlidžan, paprika, krompir), salata, grašak, kupus ili mrkva. Plodored ima važnu ulogu u sprečavanju pojave bele truleži, ali u praksi se bolest uopšte ne mora javiti čak i da se paradajz gaji u monokulturi ili da su se na parceli prethodnih godina gajile osetljive kulture. Takođe, bela trulež može da se javi u jakom intenzitetu ako su se oko parcele prethodne godine ili nekoliko prethodnih sezona gajili ratarski usevi kao što su suncokret, soja, uljana repica” kaže ona.
Razvoju bele truleži pogoduje gusti sklop biljaka i visoka relativna vlažnost vazduha, ističe naša sagovornica i dodaje da se to često dešava u zaštićenim prostorima. Ređi sklop i bolje strujanje vazduha stvaraju manje povoljne uslove za razvoj bolesti. Kako bi sprečili nastajanje ove bolesti, povrtari bi trebalo da češće provetravaju plastenike.
“Hemijska zaštita paradajza protiv bele truleži vrši se istim preparatima, aktivne materije koji deluju i na sivu trulež (Botrytis cinerea). Siva trulež je štetnija i češća bolest paradajza, naročito u zaštićenom prostoru. Primena fungicida pruža istovremenu zaštitu od obe bolesti i to a.m. ciprodinil + fludioksonil, a.m. ciprodinil + tebukonazol, a.m. piraklostrobin + boskalid, a.m. pirimetanil. Propratni učinak imaju i fungicidi na bazi a.m. azoksistrobin + difenkonazol ili a.m. tiofanat-metil” savetuje Gordana Cvetković.
Stručnjaci iz oblasti zaštite bilja savetuju sve povrtare, ukoliko imaju nekih neodoumica ili im je potreban savet, da se obrate nekom od savetnika kako bi im pomogli da na najbolji način zaštite svoje useve.
