U selu Tavnik kod Kraljeva, kornišoni uspevaju na imanju ratarke Mile Bogićević i njenog supruga. Kako ova porodica tvrdi, sve što im je potreno za uzgoj obezbeđuje država, a prinosi donose adekvatnu zaradu.
Izvor: RTVTK
Kornišoni među dunjama
Kako navodi Bogićević za RINU, na uzgoj kornišona su se rešili iz puke slučajnosti nakon što je čula reklamu na radiju o datoj temi. „Nijednog trenutka se nisam pokajala, jer se uzgoj kornišona pokazao kao lepo isplativ posao. Na nama je da obezbedimo zemljište, polovinom maja sezona počinje, a završava se polovinom septembra. Nije mnogo teško fizički, nema okopavanja niti bilo šta slično. Sadnja, održavanje i berba, a ono što je najvažnije jeste da je otkup obezbeđen. Odnesemo robu, a zatim uplata legne na račun,“ ističe Bogićević.
Tavnik je, inače, nadaleko poznat po svojim stablima dunje. Kornišoni su na ovom prostoru retka kultura iako je zemljište podesno za njihov uzgoj, kao što su Bogićevići i pokazali.
Sigurna zarada, sigurniji izvoz
Već u prvoj godini zasada kornišona, Bogićević je oborila rekord sa prinosima od 9 tona na imanju od 5 ari. Kako navodi, kornišoni zahtevaju redovno zalivanje, a pre zasađivanja mora da se dezinfikuje zemljište. U međuvremenu, proširila je imanje na 8 ari.
Bogićević je istakla koliko je zapravo unosno uzgajati ovu biljnu kulturu. „Kornišoni se grupišu u tri klase, i tako se određuje i otkupna cena. Prvu klasu čine kornišoni veličine od 3 do 6 centimetara, drugu od 6 do 12, a treću preko 12 cm. Cena za I kl. je 140 dinara po kilogramu, za II kl. 90, a za III kl. 20 dinara. Ova treća nam nije u fokusu, već prve dve. Ukoliko imamo njihov odnos na 50:50 onda smo zadovoljni. Za tih nekih četiri meseca roda može da se zaradi i do 3.000 evra,“ dodaje sagovornica.
Na temu sredstava, Bogićević naglašava da država obezbeđuje sadni materijal, repromaterijal i svu potrebnu prihranu. Uzgajivači samo treba da obezbede zemljište i radnu snagu. Posao je unosan, ali treba se uložiti dosta rada i vremena. „Prosto koliko radiš, toliko i zaradiš. Ipak, ako mislite da će kornišoni sami da se posade i oberu onda se grdno varate. Morate kao i u svaki posao da uložite trud, ali ono što je važno jeste da se ovde trud isplati. Kornišonima je najveća opasnost plamenjača. Ali uz pomoć saveta agronoma koji su stalno uz nas onda i to uspešno rešavamo,“ zaključuje Bogićević.
Kornišoni se u Srbiji već uveliko uzgajaju na većim imanjima, prvenstveno na teritoriji opštine Žabalj. Ova kultura je jedan od najboljih domaćih izvoznih artikala, a dosta je tražen u Nemačkoj. Država Srbija, kao i individualni otpremljivači poput firme „Agroprodukt“, redovno podstiču povrtare na uzgoj kornišona upravo zbog velikog izvoznog potencijala.
Izvor: RINA
Pogledajte i: Kornišoni se uveliko beru u Gospođincima
