U Srbiji je u poslednjih petnaestak godina površina pod ribnjacima značajno smanjena, sa nekadašnjih 12.000 hektara na ispod 5.000 hektara ribnjaka danas, što ukazuje na pad u sektoru ribarstva. Istovremeno, prosečna godišnja potrošnja ribe po glavi stanovnika ostaje niska, iznoseći oko četiri kilograma, a potražnja raste samo tokom posta i pred slavske praznike. Krum Anastasov, predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktor ribnjaka „Kapetanski rit“, naglašava da se godišnja proizvodnja šaranske ribe stabilizovala na oko 5.000 tona, dok je pastrmka stagnirala na 2.500 tona, pri čemu se znatan deo ove ribe uvozi iz zemalja poput Turske, Albanije i Bosne i Hercegovine.
Anastasov objašnjava da se sektor ribarstva u Srbiji suočava sa ozbiljnim izazovima, od problema sa bolestima ribe tokom 2018. i 2019. godine, preko pandemije COVID-19, do nedostatka državne podrške. Mnogi proizvođači su zbog ovih problema zatvorili svoje poslove jer nisu mogli da ostvaruju profit. Pored toga, smanjenje kvota za izvoz morske ribe kao posledica prekomernog izlova i ekoloških mera dodatno komplikuje situaciju, jer raste cena ove ribe, koja je već deficitarna.
Da li će više ribnjaka pospešiti sektor?
Kada je reč o domaćoj proizvodnji, trenutno postoje samo tri velika ribnjaka u Srbiji. To su Kapetanski rit, Sveti Nikola i Sutjeska, i neki od njih rade smanjenim kapacitetom. Srpski ribnjaci su tehnički na visokom nivou u poređenju sa zemljama Evropske unije, poput Mađarske, Češke, Bugarske i Rumunije. Međutim, oni zaostaju po pitanju podrške države i EU fondova, što ograničava konkurentnost domaćih proizvođača. Na primer, subvencija u Srbiji iznosi deset dinara po kilogramu konzumne ribe. To je u nesrazmeri sa prosečnom cenom od 500 dinara i porezom na dodatu vrednost (PDV) od deset odsto. Uz dodatne troškove kao što su visoke vodoprivredne obaveze i izostanak refakcije za gorivo, srpski proizvođači su u finansijski nepovoljnijem položaju u poređenju sa konkurentima iz EU.
Cene ribe za slavske trpeze uglavnom ne rastu, iako je to period kada je potražnja najveća. Cena šarana u maloprodaji se kreće između 650 i 700 dinara po kilogramu, dok je pastrmka nešto skuplja. Veliki trgovinski sistemi snižavaju cene tokom perioda visoke potražnje kako bi pridobili kupce, što je, prema Anastasovu, neuobičajen trend koji dodatno pritiska proizvođače.
Jedan od najvećih problema domaćeg ribarstva je krađa ribe. Krivoribolov, prema procenama, nanosi gubitke od 1,5 do dva miliona evra godišnje. Da bi riba ušla na tržište, mora da prođe stroge kontrole. Ali neovlašćena prodaja, poput prodaje ribe iz bazena u ruralnim područjima bez potrebne dokumentacije, predstavlja značajan problem. I taj problem zahteva promptnu pažnju nadležnih institucija.
Uzmimo u obzir sve poteškoće sa kojima se suočava srpsko ribarstvo. Uzmimo u obzir pad proizvodnje, nedostatak podrške i probleme sa ilegalnom trgovinom. Sa svim tim, sektor ribarstva u Srbiji zahteva sveobuhvatne reforme, i to pod hitno. Samo tako bi se obezbedila održivost i konkurentnost na domaćem i stranom tržištu.
Izvor: AgroTV
