Naslovna Fikcija Poljoprivrednici – nesputani pečal

Poljoprivrednici – nesputani pečal

67
0

Izgleda da i u ova doba, kad se priroda budi a padavine smiruju, negde i nekako u Srbiji, poljoprivrednici imaju šta da kažu. Evo jednog takvog lamenta iz pera poljoprivrednika koji je pisao za veoma eminentni list Pravda. Gde su, po njegovom mišljenju, poljoprivrednici? I šta ti siroti poljoprivrednici (i ljudi koji smatraju da su poljoprivrednici) mogu da rade? Prosudite sami.

AI generisana fotografija
Softver: Hotpot.ai

Poljoprivrednici, deklasifikovani

Poljoprivrednici su suočeni s nizom izazova koji ozbiljno ugrožavaju njihov ekonomski opstanak. U diskursu se često spominju koncepti poput inovativnih tehnologija, uključujući leteće automobile, lebdeće traktore, zmajeve (?!) i primenu dronova, dok se istovremeno suočavaju s problemom zastarele poljoprivredne opreme.

Naravno, malo je toga za pohvalu. Finansijski prihod koji proizilazi iz poljoprivredne delatnosti često je znatno ispod očekivanog, često ne premašujući iznos od 500 evra godišnje ili, u najgorim slučajevima, čak dovodeći do negativnog bilansa. U nastojanju da nadomeste nedostatak prihoda, poljoprivrednici često moraju potražiti dodatne izvore prihoda u urbanim sredinama, što ograničava njihovu sposobnost da se u potpunosti posvete poljoprivrednoj delatnosti i da ostvare visok nivo kvaliteta u obavljanju iste. Ove zaključke je izneo Aleksandar Glišić, predsednik Izvršnog odbora Pokreta poljoprivrednika Srbije, tokom svog pojavljivanja na Jutjub kanalu Pravi odgovor.

AI generisana fotografija
Softver: Hotpot.ai

Glišić je istakao značajan broj poljoprivrednih gazdinstava čija je stvarna aktivnost upitna, sugerirajući potrebu za njihovim obustavljanjem. Najveći broj takvih registrovanih entiteta, navodi on, evidentiran je u administrativnom području Beograda. Međutim, postavlja se pitanje koliko stanovnika opštine Vračar zapravo obavlja poljoprivrednu delatnost, s obzirom na to da je upravo Vračar područje s najvećim brojem registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

I opet – otkud poljoprivrednici na Vračaru?

Korisnik je uputio pažnju na projekt izgradnje autoputa kod Topole, posebno brze saobraćajnice prvog reda „Vožd Karađorđe“, koja se razlikuje od autoputa samo po tome što ne sadrži zaustavnu traku. On je naglasio da je planirano da ova saobraćajnica prolazi kroz oblast sa višedecenijskim vinogradima.

AI generisana fotografija
Softver: Hotpot.ai

Glasnogovornik Pravog odgovora je upozorio da će brza saobraćajnica „Vožd Karađorđe“ takođe prelaziti preko njegovog vinograda. On je naglasio da ova saobraćajnica deli sela Donje Jasenice na dva dela i zauzima najplodnije parcele zemljišta, uključujući voćnjake i vinograde. Umesto da prati tok reke, ona prolazi kroz najbolje plantaže i najkvalitetnije zemljište. Dodatno, prelazi preko hipodroma Mihajla i Ljubice Karađorđević, koji se grade uz odobrenje nadležnih organa. On je dodao da se smatra da je ovaj dodatni krak nepotreban jer opština Topola već ima pristup brzoj saobraćajnici „Vožd Karađorđe“, dok bi ovaj novi deo puta zauzeo oko 350 hektara najplodnijeg zemljišta u topolskoj opštini.

Glišić je objasnio da će zemlja između dva kraka ostati neiskorišćena jer će seljaci morati da putuju desetinama kilometara okolo kako bi pristupili svojim parcelama preko nadvožnjaka, što bi ih izložilo većim troškovima i moglo bi dovesti do zapuštanja i degradacije tog zemljišta.

AI generisana fotografija
Softver: Hotpot.ai

Postali smo lešinari

Govoreći o hrani koju konzumiramo, Glišić je izrazio zabrinutost da smo postali „lešinari i prerađivači otpada“. „Jedemo meso sa isteklim rokom trajanja. U Evropi je rok trajanja mesa šest meseci, a u Srbiji godinu dana. I gde će oni sa tim mesom? Pa dajte Srbima da to pojedu. I to Srbi na kraju i pojedu“, veli on.

Dalje je Glišić naglasio da hrana koju pristigle dopreme nije podvrgnuta strogom nadgledanju. Pritom je izjavio da se pritužuje na pristizanje svih vrsta prehrambenih proizvoda, dok građani, kako u gradu tako i u ruralnim područjima, konzumiraju hranu koja nije prošla propisanu reviziju. On je takođe istakao da Srbija zauzima vodeće mesto u Evropi po pojavi sekundarnog karcinoma. Prema njegovim rečima, uzrok tome najverovatnije leži u konzumiranju hrane.

AI generisana fotografija
Softver: Hotpot.ai

Prema njegovim rečima, mi se suočavamo s paradoksalnom situacijom u kojoj je Balkan otvoren za uvoz hrane iz Albanije, koju naši građani prihvataju, bez razmišljanja o poreklu i procesu proizvodnje istih. Nažalost, Glišić je primetio da više nemamo nijednu instituciju koja bi se brinula o kvalitetu prehrambenih proizvoda, a čak su i nadležne institucije poput Jugoispekta ugašene.

On je detaljno opisao poreklo „dobrog krompira“ koji je predsednik Aleksandar Vučić prošle godine predstavio po povoljnoj ceni u supermarketima, ali se ispostavilo da krompir nije bio visokog kvaliteta. Takođe je otkrio poreklo paprike koja se prodavala po visokoj ceni od 500 dinara za kilogram.

AI generisana fotografija
Softver: Hotpot.ai

Glišić je takođe podelio informacije o političkim pritiscima na selu, uključujući i manipulacije na izborima, ucene starijih meštana, obećanja i pretnje, posebno ako se ne glasa za naprednu političku grupaciju. Za detaljnije informacije, možete pogledati emisiju na kanalu Pravi odgovor.

Izvor: Pravda