Mala gazdinstva, koja drže do 20 muznih krava, i dalje predstavljaju najveći broj proizvođača mleka u Srbiji, ali i najosetljiviju kariku u lancu snabdevanja tržišta ovim proizvodom. Njih bi ove godine, nakon najave neograničenog uvoza mleka, mogla ozbiljno da pogodi i mera umanjenja premije za mleko.
Uprkos subvencijama, nepredvidivom tržištu i otkupljivačima koji diktiraju uslove, proizvođače mleka u Srbiji trenutno najviše zabrinjava najava da će od 1. jula uvoz mlečnih proizvoda biti neograničen. Udruženje „Naše mleko“ iz Mačve ističe da ovaj potez predstavlja novi pritisak na male proizvođače koji se ne mogu ravnopravno nositi sa svetskom konkurencijom.
Mlekari upozoravaju
Situaciju dodatno pogoršava činjenica da je najveći domaći proizvođač mleka kupio farmu u Poljskoj i sada uvozi mleko odatle, što je dovelo do smanjenja broja krava. Prema podacima Zadružnog saveza Vojvodine, broj krava je smanjen sa preko 400.000 u 2018. godini na polovinu tog broja danas. I velike i male farme se suočavaju sa problemima u proizvodnji mleka, dok mlekare i konditorska industrija u velikoj meri uvoze mlečne proizvode. Među proizvođačima mleka se sve češće čuje da je potrebno hitno delovati kako ne bi bilo prekasno za domaće mlekarstvo.
Milan Pajić iz Udruženja „Naše mleko“ upozorava da podsticaji služe kao privremeno rešenje dok se ne stabilizuje tržišna situacija, ali bez realne cene za plasman mleka, subvencije samo produžavaju agoniju. Pajić ističe da se mala gazdinstva sa kravama gase i dodaje da viška mleka među domaćim proizvođačima nema, već da je problem u uvozu, koji je ove godine premašio prošlogodišnji uvoz. Navodi da su zvanične podatke sa carine predočili ministarstvu, ali da im je rečeno da se cene otkupa ne menjaju, iako im uvoz obara cenu.
Slobodan Brkić, proizvođač mleka iz Mačve, kaže da je deo podsticaja za proizvođače mleka isplaćen, ali da podsticaji za odgoj junica i premije za mleko još nisu rešeni. On navodi da imaju informaciju da od 1. jula kreće neograničen uvoz mleka, mlečnih proizvoda i mesa. Prošle godine su, kada su ukinuti prelevmani, izdejstvovali stabilnu cenu, ali sada su mlekare počele da smanjuju cenu. Brkić ističe da, sa stočnim fondom krava muzara od oko 200.000 grla, imaju dovoljno za domaće tržište, ali ih uvoz potiskuje.
Premije namenjene proizvođačima mleka sve manje
Navodi se da, dok mali proizvođači mleka mogu koliko-toliko da računaju na subvencije, država je za velike farme ograničila tu vrstu podsticaja s namerom da ograniči državnu pomoć srpskim tajkunima u agrobiznisu. Međutim, ova uredba je na kraju najviše pogodila klasične farme. Tokom 2012. godine, subvencije za proizvodnju mleka su ograničene na 300 grla, a iznad tog broja farme dobijaju samo premiju na mleko.
Dalje se objašnjava da Zakon o podsticajima predviđa ograničenja za farme koje godišnje prelaze 10 miliona dinara u premijama za mleko. Samim tim im se premija umanjuje za 10%. Pak sa druge strane se umanjenje povećava na 20% za one koje prelaze iznos od 20 miliona dinara godišnje. Dok je iznos premije za mleko bio ispod 10 dinara, to nije pogađalo male proizvođače. Ali sada, kada je premija duplirana, i oni se suočavaju sa problemima.
Radovan Bokić, direktor Zemljoradničke zadruge „Agro Klek“, dao je i svoje mišljenje o problemu. On objašnjava da je ta uredba i dalje na snazi, iako bi je trebalo ukinuti jer je cena premije sada 19 dinara. Prema njegovim rečima, to znači da će primena uredbe pogoditi male farmere. Ranije ih nije pogađalo, ali sada će morati ili da vraćaju pare ili da smanjuju broj grla. Svi koji imaju preko hiljadu litara mleka, mali farmeri, biće pogođeni jer će preći prag od 10 miliona dinara godišnje premije.
I veliki i mali proizvođači na udaru
Navodi se da ova banatska zadruga, sa farmom krava na kojoj je skoro 600 grla, spada u grupu velikih proizvođača mleka. “Agro Klek” proizvodi 10.500 litara mleka po kravi, duplo više od proseka za Srbiju, koji iznosi 5.000 litara po kravi. Kao veliki proizvođači, i oni su pogođeni umanjenjem premije.
Bokić ističe da je pre deset godina premija bila 7 i 10 dinara po litru mleka, dok je danas 19 dinara. Ali “Agro Klek” sada dobija samo 15 dinara po litru zbog svih umanjenja. Na godišnjem nivou to predstavlja umanjenje od 20 miliona dinara za njihovu farmu, što nije zanemarljivo.
U vreme kada država izdvaja ogromne pare za agrar, smatra da treba prestati sa kažnjavanjem proizvođača mleka ovakvim umanjenjima. Ističe da se ne treba plašiti velikih i ozbiljnih proizvođača jer oni vuku sve ostale i podižu lestvicu proizvodnje. Ako je potrebna domaća proizvodnja mleka i stočarstva, Bokić smatra da bi uredbu trebalo ukinuti.
Čuvajte se fantomskih grla!
Proizvođači mleka već duže vreme upozoravaju na postojanje oko 80.000 fantomskih krava u Srbiji. Prijavljivanjem nepostojećih grla se zloupotrebljavaju sredstva iz agrarnih fondova. Ovaj broj je dobijen na osnovu razlike između broja isplaćenih subvencija i statistički evidentiranih krava.
Prema njihovim procenama, subvencije za fantomska grla iznose preko tri milijarde dinara. A to bi moglo biti značajno ulaganje u ozbiljne farmere iz agrarnog budžeta.
Uvek siguran ambijent obezbediti
Agroanalitičar Milan Prostran smatra da se povećanjem premija ne mogu rešiti problemi sa proizvodnjom mleka. On podseća da se premije uvode već petnaestak godina, a stočarstvo i dalje propada. Prostran ističe da se ne bavimo dovoljno pitanjem potrošnje, koja je ključna za razvoj svih sektora, uključujući mlekarstvo. Posebno je važno znati kolika je potrošnja mleka u vrtićima i školama, jer to može pokazati potrebe tržišta.
Proizvođači su u pravu, ali ostaje pitanje kako male proizvođače, sa jednom do pet krava, integrisati u sistem kao nekada. Najviše ih je u centralnoj Srbiji, gde govedarstvo zauzima preko 40%, iako nema velikih farmi kao u Vojvodini. Problem proizvodnje mleka treba brzo rešavati uz obavezne konsultacije sa naučnim institucijama i školama.
Prostran naglašava da se agrarna politika ne može voditi kroz pregovore sa udruženjima. Suprotno tome, strategija razvoja mora biti dugoročno osmišljena i striktno sprovedena. On podseća da je Srbija najbrže od svih zemalja u procesu pridruživanja EU otvorila svoje tržište za uvoz mleka i mlečnih prerađevina. Problem sa mlekom i drugim proizvodima muči i razvijenije zemlje, apostrofirao je. Farmeri u drugim državama često protestvuju i bore se protiv uvoza. Prema Prostranu, oni traže zaštitu uprkos tome što EU izdvaja 35% budžeta za poljoprivredu, dok Srbija nema ni 7%.
Možemo proći kao “komšije”
Agroanalitičar ukazuje na smanjenje broja grla goveda sa 2,6 miliona devedesetih na oko 700.000 po poslednjem popisu. To je, navodi on, smanjenje od čak tri puta. On naglašava da je neophodno doneti posebnu strategiju za obnovu stočarske proizvodnje i uredno isplaćivati subvencije.
Ako se hitno ne preduzme nešto, Srbiji preti scenario Hrvatske, koja je od agrarne zemlje postala neto uvoznik hrane sa visokim cenama namirnica. Kriza u sektoru hrane je globalna, pa je razvijanje strategije koja štiti proizvodnju hrane prioritet broj jedan.
Izvor: Novi Magazin
