Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Prva agrosolarna elektrana u Srbiji! „Krivac“? Pa Valjevo i „Elektropionir“, jašta.

Prva agrosolarna elektrana u Srbiji! „Krivac“? Pa Valjevo i „Elektropionir“, jašta.

67
0

U Srbiji niče prva agrosolarna elektrana, i to na poljoprivrednom gazdinstvu „Organela“ nadomak Valjevske Kamenice kod…pa, kod Valjeva.

Izvor: Energetska zadruga Elektropionir – zvanična Fejsbuk stranica

Na posedu Pavla Đorđevića, smeštenom usred netaknute prirode, uzgaja se organsko voće i povrće. Međutim, osim što se ističe po organskoj proizvodnji, „Organela“ se razlikuje od većine ostalih farmi u Srbiji po još nekim karakteristikama. I eto, novopečena agrosolarna elektrana je upravo još jedna i nizu karakteristika o kojima pišemo.

„To znači da ćemo sa istog parčeta zemlje dobijati hranu i energiju zelenog porekla. Posle izgradnje postrojenja uslediće sadnja poljoprivrednih kultura,“ veli Đorđević. „Ispod panela ćemo gajiti ribizle i rukolu. Nama se pokazalo da ovde ribizle jako slabo rastu zato što im smeta sunce i treba im zasena koju će im obezbediti paneli. Tako ćemo iskoristiti istu površinu za efikasnije gajenje hrane i proizvodnju struje.“

Izvor: Energetska zadruga Elektropionir – zvanična Fejsbuk stranica

Agrosolarna elektrana za prosperitet agrarnih veterana

Paneli neće biti jedini faktor koji će doprineti rastu biljaka. Kako Đorđević veli, i same biljke će takođe doprineti efikasnosti rada panela.

„Biljke kroz proces evapotranspiracije hlade panele, a ovo je posebno važno leti. Na temperaturama iznad 30 °C efikasnost panela opada, pa im „rashlađivanje“ pomoću biljaka ide u korist,“ oglasio se Saša Petrović iz Energetske zadruge „Elektropionir“. Dotična zadruga je zapravo i izgradila agrosolar u blizini Valjeva.

Izvor: Energetska zadruga Elektropionir – zvanična Fejsbuk stranica

U Valjevskoj Kamenici će biti instalirano ukupno četrdeset osam panela snage 17,5 kilovata. Međutim, prema objašnjenju Petrovića, agrosolarna elektrana se razlikuje po svojim specifičnostima u poređenju s konvencionalnim postrojenjima.

Konstrukcija solarnih elektrana se obično razlikuje. Uobičajeno je da se paneli postavljaju na konstrukcije visine šezdeset centimetara, dok će u slučaju agrosolarne elektrane ta visina biti preko tri puta veća. Paneli će biti postavljeni horizontalno na visini od dva metra kako bi se oslobodilo prostora ispod za uzgoj određenih poljoprivrednih kultura, objašnjava Petrović.

Izvor: Energetska zadruga Elektropionir – zvanična Fejsbuk stranica

Ova razlika u konstrukciji rezultira većim troškovima tokom izgradnje. Prema rečima Petrovića, konstrukcija agrosolarnih elektrana košta otprilike 50% više u poređenju sa standardnim solarnim elektranama. Stoga je ulaganje u agrosolarnu elektranu u Valjevskoj Kamenici bilo nešto veće, s ukupnom investicijom od oko 24 hiljade evra.

„Radom inspirišemo druge“

„Elektropionir“ i „Organela“ žele da putem ovog eksperimentalnog projekta demonstriraju mogućnost kombinovanja izgradnje solarnih elektrana s poljoprivredom. Cilj je pokazati da za proizvodnju energije nije potrebno žrtvovati plodna zemljišta i oranice.

Izvor: Energetska zadruga Elektropionir – zvanična Fejsbuk stranica

„Ovo je zapravo primer održivog korišćenja zemljišta. Osnovna ideja je bila da solarne elektrane ne zauzimaju samo poljoprivredne površine, već da ispod njih nešto može i da se gaji,“ dodaje Petrović.

Proizvedena električna energija će biti stavljena na prodaju, ali s trenutnim cenama, agrosolarna elektrana bi mogla da se isplati tek za oko petnaest godina. Međutim, važno je imati na umu da bi cene energije mogle porasti u budućnosti, dok bi oprema za agrosolarne elektrane mogla postati jeftinija, što bi ovakve projekte učinilo isplativijim.

Izvor: Energetska zadruga Elektropionir – zvanična Fejsbuk stranica

Iako svesni da ne svaki poljoprivrednik u Srbiji može priuštiti agrosolarnu elektranu, energetska zadruga i poljoprivredno gazdinstvo žele da inspirišu druge da, u skladu sa svojim mogućnostima, razmotre mogućnost reprodukcije njihovog modela.

Dok vredno koristi tople februarske dane za pravljenje visokih leja za šargarepe, Pavle ističe da će uz pomoć agrosolarne elektrane smanjiti i svoj ekološki otisak – imajući u vidu da se većina struje u Srbiji proizvodi iz uglja. Procenjuje se da će uštedeti 28 tona ugljen-dioksida godišnje, što je ekvivalentno količini koju bi apsorbovalo preko 1.300 stabala drveća u istom periodu.

Izvor: Energetska zadruga Elektropionir – zvanična Fejsbuk stranica

Ovo neće biti jedina solarna elektrana na poljoprivrednom gazdinstvu „Organela“. Pavle gradi i postrojenje za samopotrošnju, snage 8 kilovata. Ovaj projekat podržao je Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP).

Izvor: AgroTV