U ovom periodu godine poljoprivrednici posebnu pažnju posvećuju kukuruzu kako bi imali što bolji i kvalitetniji prinos. A kako se kukuruz kod nas gaji i u ravničarskim i u brdsko-planinskim oblastima, bez odgovarajuće primene agrotehničkih mera nema ni visokih i stabilnih prinosa kukuruza.
Savetodavac poljoprivredne i savetodavne stručne službe Srbije, diplomirani inženjer Zlatko Vampovac objašnjava da unošenje elemenata kroz đubrenje zemljišta učestvuje u formiranju prinosa sa preko 40 odsto u odnosu na sve druge agrotehničke mere.
“Najtačnije i najekonomičnije đubrenje za svaku biljnu vrstu dobija se na bazi rezultata agrohemisjke analize zemljišta i preporuke stručnjaka. Kukuruz za jednu tonu zrna i biljne mase iznosi oko 28 kilograma azota, 11 kilograma fosfora i 31 kilogram kalijuma po hektaru” kaže naš sagovornik.
Kvalitetno đubrenje
Kako objašnjava jedan deo ovih količina se već nalazi u zemljištu ili će postati dostupan biljci u toku vegetacije.
“To su količine koje nastaju uglavnom mineralizacijom prethodno zaoranih žetvenih ostataka, preostale količine od đubrenja prethodnog useva i prirodne rezerve zemljišta. Onu razliku koja nam nedostaje moramo dodati u vidu organskih ili mineralnih đubriva” objašnjava Vampovac.
Đubrenje stajnjakom najbolje uraditi u jesen i zaorati na dubinu 25-30 centimetara, odmah nakon iznošenja na parcelu. Treba računati da hranjljivi efekat dobrog stajnjaka traje od 3 – 4 godine u zavisnosti od tipa zemljišta i klimatskih uslova. Pored uticaja na povećanje sadržaja hranjljivih materija u zemljištu, stajnjak povećava sadržaj humusa i mikrobiološku aktivnost u zemljištu, poboljšava strukturu zemljišta, a time i vodni, vazdušni i toplotni režim.
“Količina unetog stanjaka trebala bi da iznosi između 20 i 30 tona po hekatru. Ako se zaoravaju žetveni ostataci, treba zaorati i najmanje 50 kilograma po hektarua UREA-e da bi se izvršila njihova pravilna mineralizacija. Za prinos od 10 tona po hektaru suvog zrna na prosečno obezbeđenim zemljištima treba uneti u vidu mineralnih đubriva sledeće količine osnovnih hranljivih elemenata: – AZOT (N) 120-170 kilograma po hektaru, – FOSFOR (P2O5) 60-80 kilograma po hektaru, – KALIJUM (K2O) 60-80kilograma po hekratu” kaže naš sagovornik.
Prihrana u pravo vreme
Ukoliko se kukuruz gaji posle lucerke, deteline, soje ili neke druge leguminoze može se smanjiti količina unetog azota i do 30 odsto jer ove biljne vrste obogaćuju zemljište ovim elementom.
Kako objašnjava naš sagovornika ako se kukuruz gaji u uslovima navodnjavanja količina azota se može povećati i na 180 kilograma po hektaru, ne samo zbog većih prinosa zrna u uslovima navodnjavanja nego i zbog povećanog ispiranja azota u dublje slojeve zemljišta, van zone korenovog sistema.
“Posebnu pažnju treba posvetiti vremenu unošenja pojedinih vrsta đubriva u zemljište da bi hranljivi elementi bili dostupni biljkama u pravo vreme. Zbog racionalnosti upotrebe đubriva preporučuje se đubrenje u dve faze, pod zimsku brazdu bi trebalo uneti celokupne količine fosfora i kalijuma kroz đubriva kao što su N:P:K, treba dodati i 1/3 do plovine količine azota, u zavisnosti od raspoloživih formulacija đubriva na tržištu. Preostalu količinu azota treba uneti predsetveno đubrenjem URE-om, izuzev na kiselim zemljištima. U tom slučaju treba uraditi kalcifikaciju (dodavanje kalcijum karbonata) uz obavezno zaoravanje stajnjaka svake 3-5 godina. U okviru zalivnih sistema, kukuruz se može djubriti vodorastvorljivim hranivima” rekao je Zlatko Vampovac.
Dopunska ishrana-prihrana useva kukuruza se može obavljati KAN-om ili AN-om. Prihrana se vrši u ranim fazama rasta biljaka, kada imaju 3-8 listova, i najbolje je da se uradi istovremeno sa međurednom kultivacijom. Količine mogu biti različite u zavisnosti od prethodno unetih količina azota, stanja useva, vremenskih prilika i materijalnih mogućnosti. Kod suvog ratarenja za dopunsku ishranu se mogu koristiti folijarna đubriva.
Najvažnije je uraditi agrohemijske analize zemljišta i na osnovu dobijenih rezultata uraditi pravilnu ishranu kukuruza. Samo tako se dobija maksimalni prinos uz minimalne troškove.
