Pitanje oko deklarisanog i nedeklarisanog semena je ono od kojeg umnogome zavisi da li će setva biti kako treba ili ne. Detaljnije na tu temu je govorila za RTS i prof. dr Svetlana Balešević Tubić iz Semenarske asocijacije Srbije.
Kako ona navodi, korišćenje nedeklarisanog semena deluje kao ekonomski isplativije, zbog čega tome i pribegavaju ratari. Međutim, ističe Balešević Tubić, kad se sve sumira na kraju setve to i nije slučaj. „Poljoprivrednici sa takvim semenom i usevom imaju veliku nesigurnost kada je reč o profitu. Ono što je skriveno u semenu i što poljoprivrednici ne vide su bolesti koje se prenose semenom. Koje se korišćenjem sopstvenog semena unose u zemljište. Na taj način se ono kontaminira ne samo jedne proizvodne godine, već za duži vremenski period,“ navodi ona. „I onda poljoprivrednici imaju velika ulaganja u sredstva za zaštitu bilja. To ne uzimaju u obzir na početku sezone kada se opredeljuju da li će zbog cene koristiti sopstveno seme ili sertifikovano.“
Prema njenim rečima, semenska proizvodnja je vrlo specifična. Dodala je i da postoje mere u tehnologiji gajenja koje obezbeđuju sigurnost u uzgoju. „Poljoprivrednici se odlučuju za određenu sortu zbog njenih specifičnih karakteristika i spram toga da li žele pšenicu za sopstvenu proizvodnju ili za prerađivačku industriju. Te karakteristike se gube korišćenjem sopstvenog semena i tada imate pad prinosa, jer nemate seme koje je dobijeno u proverenoj proceduri sertifikacije,“ naglašava Balešević Tubić.
U poređenju sa „tavanskim“, sertifikovano, deklarisano seme je ispitano. Kako navodi Balešević Tubić, agrarni proizvođač može u svako doba da bude siguran u njegov kvalitet, kao i energiju klijanja i normu koju koristi. „Kod nesertifikovanog semena mora da se koristi veća količina, ali nije količina semena za setvu najveća razlika. To je najmanje kada govorimo o proizvodnji, jer kasnije su troškovi mnogo veći“, apostrofirala je predstavnica Semenarske asocijacije Srbije.
Kvalitetna setva uvek uz deklarisano seme
Mnogi ratari, istakla je sagovornica RTS-a, gledaju na nabavku deklarisanog semena kao preveliki trošak. Međutim, naglasila je da se zapravo radi u dugoročnoj investiciji. „Poljoprivreda je proizvodnja pod otvorenim nebom, a drastične posledice klimatskih promena se mogu jedino oplemenjivanjem ublažiti. Svi oplemenjivači računaju na taj faktor u svojim programima,” veli ona. “I prave sorte i genotipove koji su tolerantni na klimatske promene i rezistentni na bolesti.”
Paori koji koriste „tavansko“ seme, istakla je, zasigurno dobijaju finalni proizvod slabijeg kvaliteta. Dotični ne mogu da prodaju, što im naknadno koči proizvodnju. Nažalost, kako ona navodi, mnogi ratari ne razmišljaju toliko unapred. „Sada i mlinarska industrija, posebno dobro razvijeni privatni mlinovi, sve češće plaćaju pšenicu u otkupu po kvalitetu iako to u državi nije sprovedeno, niti je donet pravilnik za otkup po kvalitetu. Mlinovi su samostalno uveli pravilnike i onda proizvođač koji ima mešavinu sorti, gde se ne zna nutritivni kvalitet nije konkurentan,“ ističe Balešević Tubić.
Izvor: RTS
Pogledajte i: Setva pšenice i neizvesnosti (prvi deo, drugi deo)
