Iskusni poljoprivredni proizvođači dobro znaju šta sve podrazumeva tehnologija proizvodnje pšenice, ali nije na odmet podsetiti se osnovnih načela. Ujedno izvršiti i prilagođavanje sve češćim klimatskim promenama.
Tehnologija proizvodnje pšenice obuhvata čitav niz operacija: izbor preduseva, izbor sorte, osnovno đubrenje, osnovna obrada i predsetvena priprema, setva, nega i žetva pšenice.
Blagovremeno i kvalitetno izvođenje pojedinih agrotehničkih mera ima veliki uticaj na visinu i kvalitet prinosa. Ne postoje dodatne mere ili povećana materijalna ulaganja kojima možemo u potpunosti nadoknaditi prinos koji je izgubljen neblagovremenim i nekvalitetno izvedenim agrotehničkim merama.
Predusevi za pšenicu
Najbolji predusevi za pšenicu i druga strna žita omogućuju blagovremenu i kvalitetnu osnovnu obradu i predsetvenu pripremu: zrnene mahunarke, mak, ozima uljana repica, rani krompir i konoplja za vlakno, srednje rano povrće.
Dobri predusevi su: duvan, jare smeše za zrno, lucerka posle drugog otkosa i konoplja za seme.
Loši predusevi su: sirak, muhar, kasni kukuruz i šećerna repa.
Sorte pšenice
Na pravilan izbor sorte pšenice utiču klimatski i zemljišni faktori, kao i namena sorte. Osnovni preduslov je dobro poznavanje najbitnijih osobina:
- dužina vegetacije,
- potencijal rodnosti (i kvaliteta),
- otpornost (tolerantnost) na biljne bolesti i štetočine, poleganje,
- reakcija na nepovoljne uslove sredine (tolerantnost na niske i visoke temperature, sušu),
- reakcija na pojedine agrotehničke operacije…
Loše izabrana sorta u konkretnim prirodnim uslovima i pri najboljoj tahnologiji gajenja, ne može da otkloni sopstvene genetičke nedostatke i obezbedi rentabilnu proizvodnju.
Osnovno đubrenje pšenice
Za osnovno đubrenje pšenice koriste se kompleksna mineralna đubriva, a količina primene zavisi od analize zemljišta i planiranog prinosa. Osnovno đubrenje treba obaviti pre osnovne obrade zemljišta. Time se pšenici osiguravaju osnovna biljna hraniva na dubini gde se razvija najveća masa korena.
Za ishranu pšenice treba uneti 120 – 160 kg/ha azota, 60 – 100 kg/ha fosfora i 80 – 100 kg/ha kalijuma. Ovim količinama se osigurava dobar prinos pšenice i održava plodnost zemljišta.
Posebnu pažnju treba posvetiti unosu fosfora koji je od ključne važnosti za ispoljavanje visokog potencijala rodnosti. U početku sezone kada biljka pšenice kreće da bokori, fosfor mora biti dostupan u zoni korenovog sistema. Nedostatak fosfora na početku sezone je štetniji od njegovog kasnijeg ispoljavanja.
Najčešće korišćeno đubrivo sa povišenim sadržajem fosfora je MAP (NP 12:52). Pri tome je česta praksa primena MAP-a u količini od 100-150 kg/kj, bez poznavanja nivoa fosfora u zemljištu. Ukoliko se taj postupak ponavlja nekoliko sezona, na tim parcelama đubrenje fosforom se može izostaviti najmanje 5-6 narednih godina.
Celokupnu količinu fosfora, kalijuma i obavezno 1/3 planirane količine azota uneti pred osnovnu obradu. Unošenje dela azota u jesen je važno zbog njegovog laganog povlačenja (i povlačenje korena biljaka) u dublje slojeve i zbog boljeg razlaganja žetvenih ostataka preduseva. Ostatak azota upotrebiti za prihranjivanje.
Osnovna obrada zemlje
Osnovna obrada zemlje se može obaviti na klasičan način oranjem ili sve češće primenom konzervacijskih (redukovanih) sistema obrade. To prvenstveno zavisi od vlažnosti zemljišta. Vreme obrade zavisi od preduseva, što ranije tim bolje jer se akumulira veća količina vlage.
Treba primeniti onu dubinu obrade u rasponu 15-25 cm koja će u datim prilikama obezbediti najkvalitetniju predsetvenu pripremu i setvu pšenice.
Setva pšenice
Setva pšenice svakako spada u jednu od najvažnijih agrotehničkih mera, jer od setve zavisi i uspešna realizacija žetve. Pri tome nekoliko parametara (vreme, gustina i dubina) određuje uspešnost ove operacije.
Vreme setve najviše modifikuje prinos, pošto setva u optimalnom roku omogućuje normalan predzimski razvoj, dobru pripremu za prezimljavanje i dobro ukorenjavanje. Setva posle optimalnog roka dovodi do pada prinosa i povećanja troškova proizvodnje.
Preporuka je da se setva obavi od 5. do 25. oktobra, u zavisnosti od proizvodnog regiona i vremenskih uslova, uz toleranciju do 5-10. novembra.
Gustina setve, odnosno količina semena za setvu, treba da obezbedi optimalan broj klasova u žetvi što pre svega zavisi od sorte: otpornosti prema poleganju, bolestima i intenziteta produktivnog bokorenja. Uobičajena setvena norma sa sorte iz programa Chemical Agrosave (LG Apilco i Alhambra) je 450 klijavih zrna/m2, što bi u uslovima dobre pripreme zemljišta i setve u optimalnom roku iznosilo oko 200 kg/ha.
Ukoliko uslovi za setvu nisu u skladu sa preporukom (loše pripremljena parcela, kašnjenje sa setvom), količinu semena treba povećati za 10%.
Dubina setve je od velikog značaja za uspešan početni razvoj biljka. Optimalna dubina setve se kreće 3-4 cm čime se obezbeđuje dobra pokrivenost semena, usvajanje vode i akumulacija sume temperatura neophodnih za uspešno klijanje, ujednačeno nicanje i ukorenjavanje.
Prihranjivanje pšenice
Prihranjivanje pšenice azotnim đubrivima predstavlja najvažniju operaciju u realizaciji i povećanju prinosa. Pravilna ishrana azotom važna je tokom čitavog života biljke.
Treba imati u vidu da usvajanje azota kod strnih žita počinje već od faze 2. lista (ukorenjavanje), a završava se u fazi formiranja ili u početku nalivanja zrna. Posebno je važna obezbeđenost ovim hranivom u periodu formiranja klasa i diferencijaciji klasaka u klasu (bokorenje i vlatanje).
Preporučuje se prihrana pšenice azotom u 2 faze i to: prva prihrana rano u proleće, a druga u toku intenzivnog porasta useva. Količina azota za prihranjivanje utvrđuje se na osnovu N-min metode.
Ukoliko su količine azota koje treba uneti u proleće veće od 100 kg/ha, tada se ta količina obavezno deli u 2 dela (70% u prvoj + 30% u drugoj prihrani). Za prvu prihranu može se upotrebiti UREA, a za drugu prihranu KAN ili AN. Ukoliko je pH zemljišta niska, đubrivo UREA treba izostaviti kako bi se izbeglo dodatno zakišeljavanje zemljišta.
Ukoliko se u toku vegetacije uoči nedostatak hraniva, preporučuje se folijarna prihrana. Folijarna ishrana može da se izvede jednokratno ili više puta u toku vegetacije.
Zaštita pšenice
Pratiti stanje useva i pravovremeno raditi tretmane za zaštitu pšenice od korova, štetočina i prouzrokovača bolesti.
Tehnologija proizvodnje pšenice koja će vam omogućiti uspeh u narednoj sezoni
Evo kako:
- pravilnim izborom sorte iz proizvodnog programa Chemical Agrosave LG Apilco i Alhambra,
- nabavkom kvalitetnog sertifikovanog semena tretiranog vrhunskim zaštitnim sredstvima, koje je dorađeno u ovlašćenim doradnim centrima pod nadzorom naše kompanije,
- upotrebom proverene palete pesticida i folijarnih hraniva, takođe iz proizvodnog programa Chemical Agrosave.
Uz sve navedeno i poštovanje svih agrotehničkih mera, ispuniće se osnovni preduslovi za postizanje odličnih rezultata u narednoj proizvodnoj sezoni.
Autor:
Dr Nikola Hristov
Naučni savetnik
Rukovodilac odeljenja selekcije i oplemenjivanaja strnih žita
