Naslovna Bašta Voćari pretrpeli štetu od 25 miliona evra

Voćari pretrpeli štetu od 25 miliona evra

140
0

Preliminarna računica sumiranja štete nakon superćelijske oluje ukazuje da su voćari na gubitku u iznosu od 25 miliona evra, kako tvrdi profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović u izjavi za RTS. Po njegovim rečima, od vetra, grada, vode i žege stradali su i objekti i usevi, dok su voćne i povrćne kulture nešto više stradale od ratarskih.

YouTube Screenshot
Izvor: Regionalna televizija Kraljevo i Ibarske novosti

Voćari iz fruškogorskog regiona najviše pogođeni

Keserović naglašava kako je nevreme desetkovalo useve ne samo na području Pokrajine, već i čitave zemlje. „Ova godina je jako specifična. Imali smo zaista velike štete od niskih temperatura, kasnije velike količine padavina su takođe napravile štetu,“ navodi Keserović. „I sad ovo, poslednje nevreme što se desilo, olujni vetrovi i sama tuča od grada napravili su veliku štetu, ne samo u Vojvodini nego i u celoj centralnoj Srbiji.“ Po njegovoj proceni, ta velika šteta dovodi do smanjenja prinosa roda 2023. godine za oko 5%.

„Ako sada računamo sve voćne vrste koje nisu obrane, kao što su šljiva, jabuka, kruška, to je oko 1 milion tona ili 5%, to je oko 50.000 tona. Ako je samo 1 kilogram voća oko 50 evrocenti, znači ja procenjujem da je šteta otprilike preko 25 miliona evra na nivou cele Srbije,“ istakao je Keserović.

YouTube Screenshot
Izvor: Regionalna televizija Kraljevo i Ibarske novosti

Kako naglašava sagovornik, ne pamti ovakvu oluju u zadnje tri decenije. Po sumiranju štete, naglasio je da je najviše stradao fruškogorski region. „Tamo se nalaze najintenzivniji zasadi, zasadi sa protivgradnom mrežom. Samo na Fruškoj gori je zabeleženo preko 100 hektara zasada sa protivgradnom mrežom. To su pretežno zasadi jabuke i kruške,“ dodaje Keserović. „Zna se da je za podizanje jednog hektara takvog zasada potrebno 35.000 do 40.000 evra, a gde je gubitak prinosa. Znači to je na 100 hektara gubitak oko 4,5 miliona evra. Ako taj proizvođač treba da podigne novi zasad, on mora ponovo da uloži u takav sistem 35.000 do 40.000 evra.“

Izveštaji širom Srbije

Keserovićeve procene prate izveštaji koji dolaze iz mesnih zajednica širom zemlje. U Čačku, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Trsteniku, Kraljevu i Gornjem Milanovcu se takođe sumira šteta dok se formiraju komisije za procenu i sanaciju. Pritom, Keserović nije jedini stručnjak koji je upozorio na ekonomske posledice olujnih dana protekle nedelje. Ekonomista Milan Prostran je juče istakao da će se šteta u Srbiji meriti u milijardama, premda nije naglasio specifičnu valutu. Po njegovim rečima, država ima posebnu obavezu da reaguje ukoliko procenjeni iznos štete prevazilazi 10% od njenog ukupnog BDPa. U tom slučaju, smatra Prostran, moraju da se preduzmu ozbiljne mere.

Izvor: RTS

Pogledajte i: Šteta od nevremena može dovesti poljoprivrednike u bankrot, Formiraju se komisije za procenu štete u naseljima Vojvodine, Trstenik i Kraljevo: Sumiranje štete od oluje, Desetkovana rana šljiva u Čačku, Ruma: Podrška Opštine poljoprivrednicima nakon oluje