Tokom leta nema ukusnug jela ako uz njega nije poslužena salata od paradajza. A da li ste znali, da je ovo povrće, zapravo voće i da potiče iz predela Južne Amerke na prostoru današnjeg Perua. Prvi paradajz koji se pojavio u Evropi bio je žute boje i zato su ga nazvali “pomodoro” što u prevodu znači “zlatna jabuka”.
Na početku paradajz je bio deo ishrane siromašnih ljudi, ali to se menja u 18. veku kada Italijani počinju da intenzivnije da ga koriste u ishrani.
Postoji 7.500 vrsta paradajza, najčešće je crvene boje, ali može se naći i u zelenoj, žutoj, narandžastoj i beloj boji.
Paradajz se može koristiti na više načina, kao sirov, najčešće u salatama, kao sastojak raznih jela, sosova, ali najviše se koristi za proizvodnji kečapa i paradajz supe.
Najveći proizvođač paradajza je Kina, a nakon nje slede SAD i Indija.
Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najteži izmereni paradajz uzgojio je Dan Suterland. Njegov paradajz bio je težak 3.906 kilograma, a ovaj neverovatan rekord zabeležen je 30. avgusta 2016. godine.
Ovo povrće najbolje ne čuvati u frižideru, jer niska temperatura utiče na njegovu teksturu i slabi ukus. Zato ga najbolje čuvati na sobnoj temperaturi na tamnom mestu.
Paradajz sadrži likopen, a to je najsnažniji antioksidans za ljudski organizam. Kako bi najbolje iskoristili ovaj sastojak, paradajz treba obraditi na visokoj temperaturi.
U Ohaju u Americi obožavaju paradajz i sok od ovog voća proglašen je službenim državnim pićem, a u Nju Džerziju paradajz je “službeno povrće”.
