Vratili ste se? Odlično! Ovde vas čeka nešto detaljnija analiza zemljišta, gde stručnjaci iz PSSS Kruševac govore o par elemenata. Konkretno su nam tema humus, azot i kalcijum karbonat. Bez zadržavanja, idemo!
Kako kreće analiza zemljišta? Detalji
Humus
Humus je složeni polimer koji sadrži oko 60% ugljenika, 6% azota, te manje količine sumpora i fosfora. S obzirom na ovu hemijsku strukturu, humus se smatra ključnim skladištem ugljenika u zemljištu. Procesom mineralizacije, humus se razlaže na komponente koje su korisne mikroorganizmima i biljkama kao izvor hranljivih materija.
U zemljištu, humus deluje kao vezivno sredstvo koje stvara strukturne agregate zajedno sa česticama gline. Zbog toga su zemljišta bogata humusom često rastresitija, prozračnija, poroznija i lakša za obradu. Osim toga, prisustvo humusa povoljno utiče na brži razvoj korena biljaka, obilnu mikrobiološku aktivnost i generalno čini zemljište plodnijim.
Analizom zemljišta moguće je odrediti procenat humusa u njemu, pri čemu se optimalni opseg za većinu zemljišta i useva kreće između 3 i 5%. Za povećanje nivoa humusa, uobičajena preporučena mera je primena dobro razloženog stajskog đubriva, kao i fabrikovanih organskih đubriva u obliku peleta.
Azot
Azot (N) je bitan gradivni element organske materije i najrasprostranjeniji element u prirodi, čineći čak 78% vazduha. Prinos poljoprivrednih kultura direktno zavisi od dostupnosti usvojivih oblika azota u zemljištu, kao što su nitratni i amonijačni oblici. Glavni izvor azota u zemljištu je organska materija, posebno humus. Potreba za azotom je najveća tokom perioda intenzivnog rasta biljaka.
Nekontrolisana ili prekomerna upotreba azotnih đubriva može dovesti do problema kao što su otežano usvajanje drugih hranljivih materija poput kalcijuma, kalijuma i bora, smanjenje kvaliteta plodova, te povećanje podložnosti biljaka na štetočine i bolesti. Količina dostupnih oblika azota u zemljištu varira tokom godine u zavisnosti od faktora kao što su temperatura, vlažnost i aktivnost mikroorganizama.
Agrohemijskom analizom zemljišta utvrđuje se ukupna količina azota prisutnog u organskoj materiji, kao i količina koja je dostupna biljkama. Ove vrednosti se izražavaju u procentima, a zemljišta sa vrednostima azota iznad 0,20% smatraju se dobro snabdevenim azotom. Preporuke za đubrenje uključuju dodatno unošenje azota putem odgovarajućih đubriva kako bi se zadovoljile potrebe biljaka, uzimajući u obzir projektovani prinos i pH vrednost zemlje.
Kalcijum karbonat
Kalcijum karbonat (CaCO3) je glavni izvor kalcijuma u zemljištu, a kalcijum je ključni mineral za formiranje ćelijskih zidova biljaka. Takođe, kalcijum utiče na usvajanje drugih hranljivih materija i direktno doprinosi otpornosti biljaka. Zemljišta sa visokim sadržajem kalcijum karbonata obično su alkalna, što može otežati dostupnost određenih hranljivih materija, posebno mikroelemenata kao što su gvožđe, mangan, bor, bakar i cink.
Analizom se procenjuje količina slobodnih karbonata u zemljištu, izražena kao procenat kalcijum karbonata. Zemljišta mogu biti bez karbonata, slabo karbonatna, srednje karbonatna, karbonatna ili jako karbonatna, u zavisnosti od nivoa prisustva kalcijum karbonata. Uopšte, zemljišta koja su slabo do srednje karbonatna često su plodnija od bez karbonatnih ili jako karbonatnih zemljišta.
Bez karbonatna zemljišta obično su izrazito kisela i zahtevaju korektivnu meru, poznatu kao kalcifikacija. Ova mera podrazumeva unošenje krečnog materijala u preporučenim količinama kako bi se smanjila kiselost zemljišta i obezbedio izvor kalcijuma za biljke. Važno je napomenuti da se ova mera obično primenjuje uz dodavanje organskog đubriva jer upotreba samo krečnog materijala može dugoročno imati negativne posledice na ukupnu plodnost zemljišta.
Izvor: Agropress
Pogledajte i: Analiza zemljišta, 01 deo: Uvod
