Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Ekološki centar „Stanište“: istraživanje i rezultati (drugi deo)

Ekološki centar „Stanište“: istraživanje i rezultati (drugi deo)

71
0

Kako se istaklo u prethodnom tekstu, Ekološki centar „Stanište“ je obavio istraživanje na temu savremenog agrara. Ovde prenosimo nastavak dotične.

Izvor: Srednja poljoprivredna škola sa domom učenika Šabac – zvanična Facebook stranica

Kako funkcionišu podsticaju? EC „Stanište“ istražuje

Načini isplate podsticaja u poljoprivredi variraju u zavisnosti od nivoa vlasti – republičkih, pokrajinskih i lokalnih organa, putem godišnjeg Programa poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja (PPRR). Glavni deo sredstava, oko 95%, potiče iz republičkog budžeta. Tokom proteklih godina, primećen je trend rasta isplaćenih podsticaja. Ukupan iznos za sve mere i sa svih nivoa vlasti povećao se sa 36 milijardi dinara u 2018. na 62 milijarde dinara u 2022. godini.

Posebno značajan je rast broja opština i gradova koji imaju godišnje programe PPRR i izvršavaju isplate podsticaja. Na primeru 145 opština i gradova u centralnoj Srbiji i AP Vojvodini, primećen je rast sa 78 u 2015. na 113 u 2022. godini. Ti programi su standardizovani, olakšavajući praćenje sprovedenih mera i utrošenih sredstava.

Foto: freepik/freepik

Podsticajne mere za očuvanje životne sredine i prirodnih resursa, uključujući i agroekološke mere, jasno su propisane u ovim programima. Broj opština koje podržavaju mere zaštite životne sredine povećao se sa šest u 2016. na 26 u 2022. godini, dok je iznos utrošen za ove svrhe povećan sa 23 miliona dinara na 44 miliona dinara zbirno za sve opštine u istom periodu.

Međutim, analizom strukture troškova, primećuje se da je većina sredstava usmerena na „mere održivog korišćenja poljoprivrednog zemljišta“, poput upravljanja zemljištem i zaštite od erozije. Ove mere se često sprovode kao deo konvencionalne poljoprivrede, ne nužno u cilju očuvanja biodiverziteta i sprečavanja zagađenja, što je ključni fokus agroekološke politike.

Izvor: Shutterstock/Photo-Video-Graphers

Manjak propisnih finansija

Mere podrške koje zaista imaju ekološki značaj, kao što su podrška organskoj proizvodnji i očuvanje genetičkih resursa, još uvek su nedovoljno finansirane i sprovedene. Na primer, za ove mere utrošeno je samo oko 23,3 miliona dinara u periodu od sedam godina. I to je, treba naglasiti, utrošeno uglavnom u nekoliko opština u 2016. i 2022. godini.

Na republičkom nivou, podsticaji su isplaćivani za organsku proizvodnju i mere očuvanja biljnih i životinjskih resursa. Ali nedostaje transparentnost u vezi sa identifikacijom korisnika sredstava i njihovom povezanošću sa zaštićenim područjima prirode. Ova situacija ukazuje na potrebu za poboljšanjem sprovođenja agroekoloških mera na svim nivoima vlasti.

Izvor: Agronews

Pogledajte i: Ekološki centar „Stanište“: istraživanje i rezultati (prvi deo)

Prethodni tekstEkološki centar „Stanište“: istraživanje i rezultati (prvi deo)
Sledeći tekstEkološki centar „Stanište“: istraživanje i rezultati (treći deo)