Naslovna Zdrava Hrana Institut: „Poljoprivreda ne može sama finansirati istraživanja“

Institut: „Poljoprivreda ne može sama finansirati istraživanja“

101
0

U nastavku razgovora sa stručnjacima, saznajemo zašto Institut za krmno bilje ne može samo da zaživi od poljoprivrede, glede sredstava. Pritom, čekaju nas dodatne informacije o svakodnevnoj borbi ovih ljudi od nauke i integriteta.

Kako Institut rešava problem sa finansijama?

Profesor dr Nenad Đurić ističe da je naučnoistraživački rad gotovo nemoguć bez podrške države. Finansiranje od strane države je neophodno zbog potrebe ulaganja u laboratorijsku opremu i druge resurse za rad istraživača. On naglašava da priroda ovih aktivnosti ne omogućava direktnu i brzu komercijalizaciju na tržištu, već se komercijalizacija odvija tokom dugog vremenskog perioda. Na primer, razvoj kvalitetne sorte paprike može potrajati deset godina.

Stručnjaci ističu da je poljoprivreda niskoakumulativna grana sa niskim koeficijentom obrta kapitala, uz rizike rada na otvorenom. Zbog toga postoji dugotrajna potreba za podrškom drugih profitabilnijih privrednih grana poljoprivredi. Društveno-ekonomske promene u poslednjih tridesetak godina dovele su do smanjenja tržišta semena, a na tržište su uvedeni novi akteri.

Dr Dejan Sokolović objašnjava da poljoprivreda nije u povoljnom stanju, te je teško doći do finansijskih sredstava iz tog sektora koja bi se koristila za naučna istraživanja. Svi ovi razlozi ukazuju na to da domaći naučni instituti iz oblasti poljoprivrede ne bi mogli da funkcionišu bez podrške države.

Borba za opstanak

U turbulentnim vremenima, kao što su trenutne geopolitičke prilike, ratovi, neizvesnosti i pojave novih bolesti, postaje izuzetno važno da države održe svoje poljoprivredne institute.

foto: Pixabay
foto: Pixabay

Dr Đurić naglašava strateški značaj domaćeg semena u ovakvim periodima. Tokom sankcija i izolacije, kada inostrano seme nije bilo dostupno, institut je osiguravao dovoljne količine semena za proizvodnju u tadašnjoj državi. Takođe, institut, kroz svoju banku gena koja je jedna od najvećih u Srbiji u vezi s povrtarstvom, čuva raznovrsne stare, domaće, i prilagođene sorte i hibride kao nosioce gena za otpornost na nepovoljne uslove i patogene koji izazivaju biljne bolesti.

Profesor Đurić izražava uverenje da će institut i u budućnosti obezbediti dovoljne količine kvalitetnog semena, proizvedenog uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava i primenom klasičnih metoda oplemenjivanja, bez genetskih modifikacija.

Foto: Pixabay

Srbija ima izuzetne potencijale za prosperitetnu poljoprivredu, s oko 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta po glavi stanovnika, što je visok standard u ovom parametru. Klimatski uslovi, kako u smislu temperatura tako i padavina, svrstavaju se u povoljne. Sokolović naglašava da uspešno korišćenje ovih resursa, kao i njihovo očuvanje za buduće generacije, zahteva visok nivo znanja i primenu novih tehnologija stečenih naučnoistraživačkim radom.

Dodatno, ističe potrebu za obezbeđivanjem dovoljnih količina hrane za stanovništvo i podsticanjem izvoza prehrambenih proizvoda radi ekonomskog razvoja društva i zemlje. Postoje brojni primeri zemalja sa manje povoljnim prirodnim resursima koje, zahvaljujući razvijenoj nauci i primeni naučnih rezultata u praksi, ostvaruju izuzetne rezultate u poljoprivredi, što značajno utiče na ekonomske parametre tih zemalja.

Izvor: RTS

Pogledajte i: Kako obezbediti dovoljno kvalitetne hrane u Srbiji?, Institut za krmno bilje o hrani, kvalitetu i izazovima

Prethodni tekstInstitut za krmno bilje o hrani, kvalitetu i izazovima
Sledeći tekstTeško je, ali se ne odustaje, veli Institut za krmno bilje