Da, i malopre smo pisali o temi zašto se sve više traži osiguranje poljoprivrednih površina, proizvoda i opreme. Pa ajmo još o tome.
Važnost osiguranja u agraru
Klasično osiguranje pruža zaštitu od rizika poput požara, grada i groma, a takvu polisu poseduje 90% osiguranika. Međutim, poljoprivreda je znatno manje osigurana od nepogoda poput oluje, prolećnog ili jesenjeg mraza, poplava ili gubitka prinosa i kvaliteta plodova. Za ove specifične rizike postoje dodatne polise koje se mogu nabaviti uz osnovno osiguranje.
Ovakvo osiguranje je bitno s obzirom na česte rizike na ovim područjima, jer štete mogu trajati više godina. Takođe, uzimajući u obzir sve izraženije klimatske promene, prognoze ukazuju na to da će vremenski ekstremi biti sve učestaliji.
U oblasti stočarstva, moguće je osigurati goveda, ovce, koze, svinje, živinu i konje. Ova vrsta osiguranja pokriva rizike od uginuća ili prinudnog klanja životinja usled prirodnih nepogoda, nesrećnih slučajeva ili bolesti.
Dodatni paketi osiguranja pružaju pokriće za opasne zarazne bolesti, kao što je svinjska kuga, koja postaje sve veći izazov za globalnu i srpsku poljoprivredu. Do sredine decembra, prema zvaničnim podacima, eutanazirano je oko 55.000 svinja zbog ove bolesti. Osim što predstavlja finansijski gubitak za poljoprivrednike i ostale učesnike u lancu proizvodnje, svinjska kuga takođe postaje pretnja prehrambenoj sigurnosti zemlje.
Koliko košta osiguranje?
Za osiguranje poljoprivrednih useva preporučuje se izdvajanje između 2% i 5% od vrednosti proizvodnje, odnosno očekivanog prihoda od prodaje useva.
Vlada je povećala subvencije za poljoprivrednike u okruzima Zlatiborskog, Moravičkog, Kolubarskog, Podunavskog i Šumadijskog na 70%. Dodatno, lokalne samouprave imaju mogućnost da dodatno subvencioniraju premiju osiguranja, čime je moguće postići dodatno smanjenje cene ili čak omogućiti besplatno osiguranje. Osiguravajuće kuće su omogućile da se premija plati nakon žetve, s opcijom plaćanja samo 5% premije prilikom kupovine polise, što je namenjeno za porez.
Premija osiguranja zavisi od ugovorenih rizika osiguranja, koji mogu biti osnovni (kao što su grad, požar, grom) i dopunski (kao što su oluje, poplave, prolećni i jesenji mrazevi, zimska izmrzavanja). Takođe, visina premije zavisi od klase osetljivosti useva i rizika zone gde se usev uzgaja.
U stočarstvu, visina premije osiguranja zavisi od vrste životinja, njihove kategorije, uključenih rizika, broja osiguranih životinja, uslova držanja i vrednosti životinja, kao i dogovorenog nivoa pokrića.
Adekvatna procena štete
Procenu štete obično vrše agronomi, a ne agenti osiguranja, čiji je glavni zadatak prodaja osiguravajućih polisa.
Teorijski, moguće je da procenitelji budu nezavisni stručnjaci, međutim, u tom slučaju bi država trebalo da osnuje agenciju koja bi bila odgovorna za obuku procenitelja u oblasti osiguranja, izdavanje sertifikata i nadzor nad njihovim radom.
Dakle, iako nije nemoguće da štetu procenjuje nezavisno telo, to bi trebalo da se sprovede pod nadzorom države, kroz dobro organizovan sistem.
Ukoliko klijent nije zadovoljan procenom štete, ima pravo da podnese prigovor, nakon čega se obavlja revizija od strane drugostepene komisije. Tada se šteta procenjuje ponovo, ovaj put od strane drugih procenitelja u poređenju sa prvobitnom procenom. Ukoliko klijent i dalje nije zadovoljan, može se pristupiti sudskom veštačenju. Ipak, samo 1-2% svih šteta završi na sudskom veštačenju.
Izvor: Euractiv
Pogledajte i: Osiguranje u poljoprivredi: zašto se sve više proizvođača opredeljuje za isto?