Lačenje, plevljenje, odnosno očenjivanje mladih lastara je osnovna i najvažnija mera zelene rezidbe, pomoću koje se određuje i normira ukupan broj lastara i broj rodnih lastara, a samim tim i broj cvasti i grozdova na čokotu. Ova mera je takođe glavni način da se izvrši korekcija zimske rezidbe, i na taj način utiče na visinu prinosa, ali i kvalitet grožđa.
Stočari očekuju zaštitu od države: Veliki gubici zbog niske cene mleka
Izvodi se dva puta u kratkom vremenskom razmaku – kada su lastari dužine 10-15 cm i kada dostignu 25-30 cm. Uzevši u obzir da je tada u toku faza intenzivnog porasta lastara, razmak između dva lačenja je obično samo 5-7 dana. U područjima sklonim poznim prolećnim mrazevima, lačenje se obavlja nešto kasnije. Pri lačenju se, pre svega, uklanjaju nerodni lastari sa glave čokota, vertikalnog stabla i krakova čokota, ali i lastari sa sa kondira i lukova, ako ih ima više nego što se rezidbom na zrelo želelo dobiti. Iako neki izbegavaju uklanjanje rodnih lastara, da bi dobili što veći rod, treba imati na umu da pregust sklop vegetacije dovodi do loše osvetljenosti, sprečava cirkulaciju vazduha i povećava mogućnost pojave gljivičnih bolesti. Slaba osvetljenost nepovoljno utiče na cvetanje i zametanje plodova, a kasnije i sazrevanje. U tom smislu treba shvatiti koliko je važno obaviti ovu meru rezidbe.
Mladi zeleni lastari se lako očenjuju, pa se ova mera kod nas uglavnom obavlja ručno. Potrebna su 2-4 radnika za 1 ha. Na niskim uzgojnim oblicima, lačenje se vrši isključivo ručno, a u špalirima i visokim uzgojnim oblicima može i ručno i mehanizovano. Pri mehanizovanom lačenju učinak rada je veliki, ali je upitan kvalitet obavljene operacije (mašina uklanja samo lastare sa glave čokota i vertikalnim kordunicama), pa je svakako neophodna ručna korekcija.
Na kosim ili horizontalnim kracima čokota često dolazi do razvoja većeg broja jalovaka u rodnim čvorovima. Zbog toga se oni moraju ukloniti ručno, vodeći računa da se na čokotu ostave oni jalovaci koji treba da posluže za obnovu deformisanog kraka ili osušenog i izduženog rodnog čvora. Osim njih, obavezno se uklanjaju i lastari razvijeni iz suočica.
Ministar Nedimović: Reforma će poljoprivrednicima doneti penzije od 60.000 dinara
Ovaj posao treba da obavljaju radnici koji dobro poznaju principe rezidbe željenog uzgojnog oblika, kao i tehnologiju gajenja vinove loze. Nažalost, veoma često se ova operacija ne obavlja na zadovoljavajućem nivou, baš zbog nedovoljno obučenih radnika. Zato se veoma često svodi na uklanjanje jalovaka sa glave čokota, dok se na rodnim čvorovima, lukovima i kondirima ostavljaju svi lastari. To dovodi do nedovoljne osvetljenosti, slabijeg sazrevanja, nedostatka protoka vazduha, i povećavanja utoška sredstava za zaštitu.
Uz lačenje je neophodno ukloniti izdanke koji su se razvili iz podloge.
Nakon uklanjanja suvišnih lastara ostvaruje se bolji porast osnovnih lastara i razvoj grozdova na njima. Menja se fitoklima čokota i značajno se utiče na produktivnost fotosinteze. Reguliše se visina prinosa i kvalitet grožđa, što je od posebnog značaja kod stonih sorti. Smanjuje se i utrošak sredstava za zaštitu loze. Zbog toga se u privatnim zasadima, neposredno pre prve zaštite loze, obavlja veoma detaljno lačenje i uklanjanje svih suvišnih lastara sa čokota.
Odbačeni lastari se sakupljaju i iznose van vinograda.
U godinama kada se zbog izmrzavanja okaca razvija mali broj osnovnih lastara lačenje se ne obavlja.
