Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Analiza zemljišta, 03 deo: fosfor i kalijum

Analiza zemljišta, 03 deo: fosfor i kalijum

40
0

Analiza zemljišta, treći deo tekstualne trilogije. Ovaj put, naša struka govori o fosforu i kalijumu, i to onako detaljno. Pogledajmo do koje mere.

Photo by Roman Synkevych on Unsplash

Analiza zemljišta, onako pred kraj

Fosfor

Fosfor (P) je ključan element koji ima važnu ulogu u mnogim biohemijskim procesima u biljkama, uključujući i fotosintezu, proces u kojem se stvara organska materija. Neophodan je za pravilan rast korena, cvetanje, razvoj plodova i formiranje semena. Međutim, u zemljištu se često nalazi u obliku koji biljke teško mogu usvojiti, jer lako formira nerastvorljiva jedinjenja sa drugim elementima. Dostupnost fosfora zavisi ne samo od količine fosfata prisutnih u zemljištu, već i od pH vrednosti, nivoa humusa i aktivnosti mikroorganizama. Na jako kiselim ili alkalnim zemljištima, količina lakopristupačnog fosfora je obično minimalna.

U agrohemijskim analizama (kao i na ambalaži većine mineralnih đubriva), fosfor se obično predstavlja kroz količinu lakopristupačnog P2O5, izraženu u mg/100 grama suvog zemljišta. Optimalni nivoi lakopristupačnog fosfora zavise od vrste biljaka koje se gaje; za ratarske kulture, ovaj opseg obično varira od 15 do 25 mg/100 gr P2O5, dok za voće i vinovu lozu obično iznosi od 10 do 20 mg/100 gr. Ovi nivoi predstavljaju ciljane vrednosti prema kojima treba težiti, jer prekomerna koncentracija fosfora u zemljištu može blokirati usvajanje drugih hranljivih materija kao što su cink, gvožđe i kalcijum, te može negativno uticati na usvajanje kalijuma od strane biljaka.

Photo by Jonathan Kemper on Unsplash

Prvi korak u povećanju dostupnosti fosfora u zemljištu je regulisanje pH vrednosti na optimalan nivo (između 5,5 i 6,5), kao i obezbeđivanje odgovarajuće količine humusa u zemljištu. Prekomerna upotreba fosfatnih đubriva radi trenutnog povećanja dostupnosti fosfora nije finansijski opravdana, a može imati štetne posledice po zemljište. Zbog toga se preporučuju aktivnosti koje će doprineti povećanju rastvorljivosti postojećih fosfatnih rezervi u zemljištu, kao što su kalcifikacija i humifikacija.

Kalijum

Kalijum (K) ima ključnu ulogu u biljnom metabolizmu, iako nije sastavni deo biljnog tkiva. On olakšava transport šećera koji se formiraju tokom procesa fotosinteze, redistribuirajući ih iz listova ka ostalim delovima biljke kao što su plodovi, koren i stablo. Nedostatak kalijuma može rezultirati sporijim rastom, manjim prinosima i smanjenom otpornošću biljaka na bolesti i štetočine. Visok nivo kalijuma može smanjiti dostupnost drugih minerala kao što su magnezijum i bor.

Photo by Zoe Schaeffer on Unsplash

U agrohemijskim analizama zemljišta, količina dostupnog kalijuma obično je prikazana kao količina lakopristupačnog oblika K2O, izražena u mg/100 grama suvog zemljišta. Optimalni nivoi kalijuma zavise od zahteva specifične biljne vrste i tipa zemljišta. Na primer, voće, povrće i vinova loza zahtevaju veće količine kalijuma u poređenju sa žitaricama. Glinasta zemljišta obično sadrže više kalijuma od peskovitih zemljišta, što je važno uzeti u obzir prilikom tumačenja rezultata analize zemljišta.

Za ratarske kulture, optimalne vrednosti lakopristupačnog kalijuma (K2O) variraju između 15 i 25 mg/100 grama zemljišta. Za voće, povrće i vinovu lozu te vrednosti su obično nešto veće. Neretko se kreću između 25 i 30 mg/100 grama K2O. Preporuke za đubrenje obično uključuju nadoknadu kalijuma koji je uklonjen prinosom. Veće količine kalijumovih đubriva se obično preporučuju samo u slučaju meliorativnog đubrenja, posebno prilikom pripreme zemljišta za dugoročne zasade.

Photo by Markus Spiske on Unsplash

S obzirom na sve navedene elemente koji čine osnovnu analizu zemljišta, važno je napomenuti da bi poljoprivredni proizvođači trebali prvo usmeriti svoju pažnju na regulisanje pH vrednosti zemljišta i povećanje sadržaja humusa kao prvog koraka u poboljšanju i održavanju plodnosti zemljišta. Zatim sleduje fokus na nadoknadu mineralnih hraniva radi zadovoljenja trenutnih potreba gajenih kultura.

Izvor: Agropress

Pogledajte i: Analiza zemljišta, 01 deo: Uvod, Analiza zemljišta, 02 deo: humus, azot, kalcijum karbonat