Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Ekološki centar „Stanište“: istraživanje i rezultati (treći deo)

Ekološki centar „Stanište“: istraživanje i rezultati (treći deo)

154
0

U prethodna dva teksta, overili smo kako je teklo istraživanje koje je EC „Stanište“ sproveo, i vreme je da se sumiraju rezultati. Kako je sve prošlo? Na šta se treba usredsrediti? Bacimo pogled sada.

ratar, foto J. El Omari
Mladen Stojanović jedan od retkih u Šumadiji koji obrađuje 150 hektara zemlje, foto J. El Omari

Zaključci EC „Stanište“

Uloga lokalnih zajednica, poput opština, gradova i manjih lokalnih zajednica, u sprovođenju mera zaštite životne sredine i prirodnih resursa u poljoprivredi može biti od izuzetnog značaja, naročito u područjima koja su blizu ili su deo zaštićenih prirodnih oblasti. Međutim, trenutno je primećena niska uključenost u sprovođenje i finansiranje mera koje zaista doprinose zaštiti i unapređenju životne sredine.

Predlaže se izmena Zakona o podsticajima u poljoprivredi kako bi se u listu mera za zaštitu i unapređenje životne sredine i očuvanje prirodnih resursa uvrstile samo one koje zaista doprinose postavljenim ciljevima. Neophodno je izostaviti mere koje su deo standardnih praksi u konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji ili su već propisane drugim zakonima.

klaber, pixabay
Džep ratara odrediće ovojesenju setvu, foto pixabay

Takođe, preporučuje se sprovođenje obuka za lokalne samouprave o važnosti agroekoloških mera, posebno u područjima gde se nalaze zaštićena prirodna staništa. Ove obuke bi mogli da organizuju Zavod za zaštitu prirode i udruženja građana koja se bave zaštitom prirode ili poljoprivredom.

Zemljište „ključni resurs“

Pitanje zašto je bolje sprovesti agroekološke mere umesto prestanka korišćenja nekih poljoprivrednih parcela može se razjasniti sagledavanjem istorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta i njegovog uticaja na životnu sredinu. Tradicionalna poljoprivreda igrala je ključnu ulogu u održavanju raznovrsnosti staništa i biodiverziteta. Agroekološke mere su dizajnirane kako bi podržale ovakvu praksu poljoprivrede koja je neophodna za dugoročnu održivost. Intenziviranje poljoprivrede može dovesti do smanjenja raznovrsnosti, osiromašenja zemljišta i drugih ekoloških problema.

Photo by Andrej Lišakov on Unsplash

Uzimajući u obzir da je zemljište, uključujući i poljoprivredne površine, ključni resurs koji se koristi u poljoprivredi, primena agroekoloških mera postaje neophodna za očuvanje dugoročne produktivnosti i održivosti poljoprivrednih predela. Stoga su agroekološke mere koje se primenjuju u EU važne za očuvanje i obnovu sposobnosti zemljišta i poljoprivrednih predela da zadovolje različite potrebe društva.

Izvor: Agronews

Pogledajte i: Ekološki centar „Stanište“: istraživanje i rezultati (prvi deo), Ekološki centar „Stanište“: istraživanje i rezultati (drugi deo)