Naslovna Zdrava Hrana Teško je, ali se ne odustaje, veli Institut za krmno bilje

Teško je, ali se ne odustaje, veli Institut za krmno bilje

95
0

Iako igraju ključnu ulogu u osiguranju prehrambene sigurnosti zemlje, poljoprivredni instituti suočavaju se s raznim izazovima u svom radu. U poslednjoj etapi intervjua, naučićemo kako Institut poput ovog za krmno bilje uspeva da se održi, uprkos problemima. Četvrta etapa – idemo!

Izvor: Elixir Group – zvanični sajt i zvanična Facebook stranica

Faktori koji Institut ističe kao otežavajuće

Dr. Sokolović ističe da osnovni izazov instituta leži u nedostatku opreme koja bi pratila savremene svetske trendove i planirane aktivnosti u budućnosti. Rad na mnogim višegodišnjim biljnim vrstama koje daju do 5 otkosa tokom vegetacione sezone zahteva dugotrajne eksperimente, veliki napor istraživačkog, tehničkog i radnog osoblja, kao i obiman broj uzoraka i analiza u laboratorijama. Nabavka odgovarajućih sejalica i kombajna značajno bi poboljšala efikasnost rada instituta. Dodatno, terenski rad instituta u brdskim i planinskim područjima zahteva terenska vozila koja su teško dostupna.

Jedan od ključnih problema jeste privlačenje mladih stručnjaka, pogotovo u slučaju instituta koji se nalaze na manje atraktivnim lokacijama. Sokolović ističe teškoće u privlačenju mladih ljudi koji žele da se posvete naučnom radu, posebno u centralnom delu Srbije, udaljenom od većih urbanih centara poput Beograda. Nedostatak podrške i organizacije za aplikaciju naučnih rezultata u praksi dodatno otežava rad instituta.

Izvor: MK group zvanični sajt

Da bi se poboljšao rad poljoprivrednih instituta, Sokolović sugeriše da je potrebno temeljito analizirati sve aspekte njihovog delovanja. Prof. dr. Nenad Đurić smatra da instituti trebaju prvo unaprediti sebe u svim aspektima rada i dati maksimum u naučnoistraživačkom radu s postojećim izvorima finansiranja. Pomoć države bi bila dobrodošla, jer istraživački procesi traju dugi niz godina, a dodatna podrška bi došla u obliku nabavke nove opreme.

Država bi takođe mogla podržati rad instituta subvencionisanjem proizvođača, posebno u prodaji domaćeg semena. Subvencionisanje proizvođača koji koriste domaće seme ili vrše agrohemijske analize u institutima moglo bi biti deo strategije poljoprivrede, kako bi se podstakla upotreba domaćih resursa i promovisala kvalitetna proizvodnja hrane.

Izvor: PSSS Zvanični Facebook nalog

Da, Instituti su Srbiji važni

Srbija, kao agrarno ozbiljna država, kažu stručnjaci, mora da ima institute za razvoj i unapređenje poljoprivrede.

„Današnji broj poljoprivrednih instituta nije prekobrojan, ali njihova efikasnost je slaba“, dodaje dr Luka Radoja, agronom i novinar. „Za racionalna istraživanja potrebna je nova organizacija. Da postoji Nacionalni institut za istraživanja u poljoprivredi koji bi imao svoje institute, a čiji bi broj odredili stručnjaci na osnovu agrarne politike države. U njihov rad bili bi uključeni i poljoprivredni fakulteti.“

Izvor: Institut za krmno bilje

U nastavku izjave, Radoja se osvrnuo na druge primere. „U organizovanim državama sa velikom poljoprivrednom proizvodnjom, za razvoj zemljoradnje odgovoran je upravo Nacionalni institut koji kontrolišu najviši organi države, jer radi o trošku države. Tako bi i svi sadašnji domaći instituti trebalo da budu organizovani u jednu državnu organizaciju koja za svoj rad odgovara vladi“, smatra on.

Iz domaćih poljoprivrednih instituta poručuju da se ne plaše inostrane konkurencije. Naprotiv, ona ih inspiriše na napredak. U njihovom radu podrška države je ključna. Naposletku, bez nauke i naučnih rezultata nema uspešne agrarne proizvodnje.

Izvor: RTS

Pogledajte i: Kako obezbediti dovoljno kvalitetne hrane u Srbiji?, Institut za krmno bilje o hrani, kvalitetu i izazovima, Institut: „Poljoprivreda ne može sama finansirati istraživanja“