U proizvodnji, pesticidi su neizbežan element kojim štitimo biljku od štetočina i bolesti. Ali da li ih koristimo previše? Naposletku, samo ove godine su pošiljke voća i povrća nekoliko puta vraćane u Srbiju sa granice. Najsvežiji slučajevi su prekoračena doza metalaksila u krastavcu i prisustvo hlorpirifosa u breskvama i šljivama prijavljivani u poslednjih par meseci.
Ipak, voćari kažu da nije problem u samom prskanju pesticidom, već u nepoštovanju pravila. Drugim rečima, ako se neki zaštitni preparat koristi više nego što je dozvoljeno dešava se da se nađu ostaci na samom plodu. Takvi proizvodi neminovno stignu i do naših tanjira.
Izvor: Linda Chia
Marin Rakić, voćar iz Omoljice nadomak Pančeva, prokomentarisao je situaciju za „BBC“ u ponedeljak. „Ako piše da se prska dva puta, tako i mora, u suprotnom, oni koji kontrolišu vraćaju voće i povrće sa granice. Ako želimo da izvozimo na tržište Evropske unije moramo striktno da se držimo njihovih pravila i da radimo ono što traže od proizvođača,“ veli Rakić.
Pesticidi nisu problem, već pogrešna primena
U nastavku intervjua za „BBC“, Rakić je pojasnio kako se primenjuju pravilno pesticidi u jabučnjacima. „Voćnjak, koji je ceo prekriven protivgradnom zaštitom, modernim sistemima za navodnjavanje i đubrenje, traži i ozbiljan tretman hemijskim sredstvima. Ali dozvoljenim“, apostrofira Rakić. On tvrdi da će ove godine prskati 24 puta, uglavnom sredstvima protiv insekata i gljivica.
„Kada je kišna godina, kao što je ova bila, više se prska. U zavisnosti od godine, sorte ali i problema koji se javi, voće može da se tretira i do 30 puta godišnje”, napominje ovaj voćar. „Imam i svog zaštitara – agrostručnjaka. On vodi računa o tome čime će se voćnjak prskati i kada.“
Povećanje prskanja ove godine
Zbog obimne količine padavina, stručnjaci su ove godine naglašavali proizvođačima da tretiraju kulture više puta nego inače. Goran Đaković, agroekonomista, koji proizvodi jagode u selu Stojnik nadomak Beograda, je dao primer upravo vezan za njegovu ključnu uzgojnu kulturu. „Zabluda je da se jagode mnogo tretiraju. U poređenju sa drugim kulturama, uz pravilnu agrotehniku proizvodnju ovog voća prati svega tri do četiri osnovna tretmana zaštite,“ veli Đaković.
Kako ističe, morao je da tretira biljku češće zbog zaštite od truljenja. „Jagode smo morali često da tretiramo, jer se trulež širi preko kapljica vode. To nikako ne znači da su one bile zatrovane. Jer su to preparati koji imaju izuzetno kratku karencu, period od prskanja do upotrebe, od dan ili maksimalno tri,“ ističe on.
U nastavku izjave, apostrofirao je da ima propusta u kontroli zaštite, što slučajevi vraćanja voća iz Hrvatske i Slovenije pokazuju. „Potrebno je uložiti više novca u kontrolu, zaposliti dovoljan broj ljudi u srpskim inspekcijskim službama i postarati se da Savetodavne službe rade svoj posao,“ zaključio je Đaković.
Izvor: BBC
Pogledajte i: Sprečen izvoz srpskog krastavca, „krivac“ metalaksil, Ministarstvo: Čekaju se rezultati superanalize pošiljke krastavca, Voće i povrće kontroliše 134 inspektora, Ministarstvo odobrava hlorpirifos samo za šećernu repu, Kako su breskve sa hlorpirifosom završile u prometu?
