Dragi poljoprivrednici,
Vaš portal „Bolja Zemlja“, poput Vas i Vaših najmilijih, sa nestrpljenjem čeka da u ponoć taj sat zazvoni i da ustupi Nova godina. Temperatura polako pada, dani su i dalje kratki, a verujemo da će ove zime (ili, ne daj Bože, opet na proleće) pasti i sneg. Pravo je doba za zaključke starih poglavlja i početke novih.
Naravno, mi smo bili uz Vas, kao i uvek, od svakog 1. januara, svake godine, već nekoliko sezona unazad. Bilo putem naše emisije, bilo putem naših društvenih medija, bilo putem portala na kome se upravo nalazite. Ali nismo Vas zaboravili. Naša posvećenost Vama je zavet koji gledamo da ispunimo i naredne sezone, opet od 1. januara, i nadalje do narednog 31. decembra.
Prema tome, kad smo već ovde i kad se već družimo ovog decembarskog dana, sumirajmo malo godinu, onako prijateljski. Sumirajmo šta je to što je obeležilo srpski agrar i što je i nas i Vas vazda držalo zauzetim.
„Bolja Zemlja“ kroz ono loše…
Naravno, ne možemo da sumiramo godinu a da ne pomenemo sve poteškoće koje je agrar imao tokom 2023-ćeg „ljeta Gospodnjeg“. Nije tajna da je veliki broj poljoprivrednika nezadovoljno i da je dotično nezadovoljstvo eskaliralo par puta. Naši malinari, na primer, znaju koje sve probleme su imali tokom ove sezone. Otkup, mala cena, manjak radnika, zaoštreni odnosi sa hladnjačarima, slab izvoz… sve je to dosta, dosta uticalo na ovaj sektor poljoprivrede.
Svakako sa malinarima mogu da saosećaju i naši stočari. Afrička kuga svinja, pošast koju smo pratili od samog njenog javljanja ove godine, je odnela enorman broj grla, preko njih 40.000. Male farme su nažalost propatile najviše, i premda je Srbija i dalje imala dosta svinja za em izvoz, em sopstvene potrebe, bolest je učinila svoje. Region je takođe ispaštao, i kao poljoprivredna zemlja sa mnogo grla za uzgoj, ne možemo a da ne saosećamo sa njima.
No, region nije uvek nailazio na razumevanje, pogotovo kada je došlo do vraćanja nekoliko pošiljki srpskog voća i ostalih konzumnih proizvoda. Hlorpirifos, iprodion i ostali pesticidi su se našli u hrani poreklom iz naše zemlje, i zvaničnici Hrvatske, Slovenije i Crne Gore su ih masovno vraćali. Naravno, uzajamno se takođe desilo, te su sporne hemikalije nađene i kod „komšijskih“ proizvoda. Regulativa oko pesticida je, eto, i dalje vruća tema.
Regulisanje se svakako nije limitiralo na pesticide, doduše. Ne možemo zaobići ni probleme pčelara i masovnu pojavu falsifikovanog meda. I premda je pronađen adekvatan sistem za proveru čistoće proizvoda, fali dodatno zakonsko pokriće koje štiti proizvođače od ovih problema.
A od drugih problema? Pa, superćelijske oluje i propratne žege nisu pomogle usevima, niti su to učinili dodatni naleti divljih životinja koje su brstile sve pred sobom, i biljno i životinjsko. Svakako je tu i tragični gubitak života mnogih farmera koji nisu imali zaštitne ramove na traktorima.
…i kroz ono dobro
Međutim, ne možemo ni reći da je godina bila skroz negativna. Srpski agrar je beležio velike uspehe u proizvodnji šećerne repe, na primer. Na stotine hiljade tona ovog proizvoda je izvađeno, a prognozira se da će samo od prerade šećera i prodaje istog i ove godine šećerane izaći sa operativnim profitom. Druge kulture, poput pšenice i kukuruza, nisu ostvarile ni približno učinak kao u lanjskim periodima, ali s obzirom na vremenske nepogode, u ogromnom delu zemlje su zadržale primat. Potom, svakako treba istaći da je, zahvaljujući manifestacijama širom zemlje i akcijama nekolicine velikih trgovinskih lanaca, konačno došlo do sveobuhvatnije podrške malim proizvođačima konditorskih ajtemova.
Modernizacija poljoprivrede je takođe uznapredovala. Platforma eAgrar je zabeležila prve uspehe. Pritom, u sve više instituta u zemlji se praktikuju digitalna rešenja za unapređenje biljne i životinjske proizvodnje. Roboti koji obrađuju voćnjake i vinograde, pa i polja lavande, već uveliko gaze svojim guseničnim gumama po atarima. Posao se obavlja efikasno i sa dobrim rezultatima.
Vinogradari, pritom, takođe mogu da se pohvale. Mnoga vina, ali i rakije, su bila promovisana tokom mnogih vinskih manifestacija. „Wine Vision Open Balkan“ je svetu pokazao koliko Srbija, ali i region, ima da ponudi što se somelijerstva, enologije i vinogradarstva tiče. Naši premium proizvodi su našli promotivni prostor koji se sve više i više širi.
A gde se tačno širi? Pa, gde i ostale grane poljoprivrede, naravno – i na Istok i na Zapad. Učešće domaćih agrarnih proizvođača na silnim festivalima u Evropi dovoljno govori o našem uspehu. Međutim, probijene su i neke nove barijere. Naime, srpski konditorski proizvodi, ali i sirovo voće i povrće, pronaći će put do Kine, Indije i Bliskog Istoka. Tri ključna i ogromna tržišta, sa neizmernim potencijalom.
I gde ste tu Vi, dragi poljoprivrednici? Pa, Vi ste dobili priliku da postanete Najdomaćini, da osvojite vredne nagrade za Vaš stalni angažman. Vi ste dobili šansu da svoje proizvode plasirate preko velikih marketa širom zemlje i regiona, da zaradite uz najbolju moguću distribuciju. Vi ste, naposletku, dobili i prostor na portalima poput našeg, gde Vas zdušno predstavljamo drugim poljoprivrednicima, ali i potrošačima. Nebitno je da li ste vlasnik velike farme pilića, uzgajivačica lavande, proizvođač putera od oraha ili predvodnica ugostiteljskog objekta na planini ili pri nekom selu – mi ćemo uvek pričati o Vama. I ne samo mi. Ove godine, mediji su bili za nijansu milosrdniji. Promovisali su ljude, poštene i vredne poput Vas, koji su uzgajivali sve. Bukvalno sve, od klasičnih kultura poput kukuruza, pšenice, jabuke, maline, kupine, kupusa, paradajza, krastavca, šećerne repe, soje i uljane repice, pa do nekarakterističnih poput banane, kivija i spelte.
Vi, dragi naši agrarni sameštani. Vi ste oduvek kod nas imali primat. I svakako Vam obećavamo da ćemo Vas aktivno pratiti i u narednoj godini sa istim žarom kojim Vi pratite nas.
Srećni Vam novogodišnji i božićni praznici, i dok odbrojavate večeras, upamtite – „Bolja Zemlja“ je uvek uz Vas.
