Za 10 godina u Srbiji od 2011. do 2021. godine opala je potrošnja većine prehrambenih proizvoda, pretežno hleba, jaja i krompira. Šta je uzrok ovog fenomena? Profesorka FEFA fakulteta Gordana Matković za dnevni list „Danas“ pojašnjava potencijalne razloge.
Najveći pad hleba i peciva, rast banane i agruma
Kako se navodi u zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, kada uporedimo Ankete o potrošnji domaćinstva iz 2011. i 2021. godine vidimo osetni pad u potrošnji prehrambenih proizvoda. Treba naglasiti da Anketa obuhvata 46 vrsta prehrambenih proizvoda. Od tog broja, svega 12 njih konzumiramo više sada nego pre 10 godina. U poređenju s tim, potrošnja 34 vrste prehrambenih proizvoda je pala, ako sagledamo potrošnju po jednom članu domaćinstva.
Proizvodi čija se potrošnja najviše smanjila su, pre svega, hleb i peciva, jaja, mleko i krompir. Procentualno najveći pad vidljiv je u kategoriji hleba i peciva. Naime, potrošnja ovih proizvoda po članu domaćinstva je opala za više od 34 kilograma prethodnih 10 godina, i.e. pad za više od 36%. Ako sagledamo potrošnju jaja, prosečan građanin je 2021. godine trošio njih 16 manje na godišnjem nivou nego pre 10 godina. Znatno je opala i potrošnja mleka. Pre dve godine naši građani su trošili 24 litre mleka manje na godišnjem nivou, nego 2011. Potrošnja ribe je umanjena za 2,3 kilograma po građaninu.
Naravno, nalazimo i porast potrošnje kod izvesnih prehrambenih namirnica. Prvenstveno se vidi rast kod potrošnje mesa, banana, agruma i konzervirane ribe. Po pitanju mesnih proizvoda, vidi se uzlazni trend kod potrošnje gotovo svih vrsta, i goveđeg i pilećeg i svinjskog.
Mišljenje struke o potrošnji
Jedan od mehanizama za preživljavanje jeste ne samo smanjenje potrošnje, već i zamena skupljih proizvoda jeftinijim, naglašava profesorka Gordana Matković. Kao jedan od razloga navodi i opadanje životnog standarda u Srbiji.
„Analiza Unicef-a iz ove godine, na osnovu ankete o potrošnji domaćinstava, pokazala je da je stopa apsolutnog siromaštva 2021. godine značajano porasla u Srbiji i da je dostigla nivo od 8,9 odsto, što je čak iznad nivoa koji je zabeležen 2006. Između 2012. i 2019. je ona bila oko sedam odsto, prema zvaničnoj statistici,“ ističe Matković, apostrofirajući i opadanje u broju stanovnika. „Što se tiče same promene u strukturi domaćinstva tu postoji određena ekonomija obima. Kada imate veći broj članova domaćinstva, kada spremate hranu za petoro ili kada spremate za troje ne povećava vam se rashod proporcijalno povećanju broja članova domaćinstva“.
Izvor: Danas
