Statistika je neumoljiva. Prema zvaničnim podacima, Srbija je sa svojih 120.058 tona godišnje treća u svetu po ukupnoj količini proizvodnje malina. Ako uračunamo i prvoplasiranu Rusiju i drugoplasirani Meksiko, samo u dotične tri zemlje se ubere više od polovine svetskih zaliha ovog crvenog voća.
Sa više od 17 kilograma malina po stanovniku, Srbija se ističe kao vodeći proizvođač u svetu, dok samo Rusija i Poljska imaju ukupno više hektara zasada malina od nas. Međutim, postizanje ovih impresivnih rezultata zahteva od naših malinara naporno radno angažovanje i značajna finansijska ulaganja.
Uzgoj malina nije šala!
Za neke, malinarenje može izgledati kao jednostavan proces – posadite maline, prikačite ih uz žicu radi lakše berbe, i nakon nekoliko sunčanih dana, kada plodovi sazru, ubirate ih i ostvarujete značajnu zaradu. Ipak, stvarnost života jednog malinjaka i malinara nije tako idilična. Džepovi malinara ostaju prazni sve do berbe, ruke su im izbrazdane od napornog rada, a njihov pogled često uperen u nebo u strahu od olujnih oblaka. Ovo potvrđuje i diplomirani inženjer Đorđe Sovilj, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u PSS službi u Valjevu.
„Početak prethodne vegetacije obeležili su nepovoljni vremenski uslovi tokom aprila, jer su niske temperature uticale na slab porast rodnih grančica u zasadima jednorodnih, kao i na porast izdanaka u zasadima maline remotantnih sorti. Dugo je trebalo da se biljke vrate na svoju uobičajenu putanju razvoja“, naglašava Sovilj.
Da bi se postigao uspešan rod i ostvarila dobra berba, osim prirodnih uslova, važno je da čovek pravilno neguje voćnjak. Mere nege koje se primenjuju od početka vegetacije do vremena berbe uključuju đubrenje, suzbijanje korova, odstranjivanje novih izdanaka, navodnjavanje, postavljanje protivgradnih mreža ili senki, kao i redovnu zaštitu izdanaka i rodonošnih grana od bolesti i štetočina.
Značaj folijarne prihrane
Standardna praksa je da se primarna ishrana malinjaka završi pre početka vegetativnog perioda, koristeći kako organska, tako i mineralna đubriva. Kada pupoljci počnu da se otvaraju, sledi dodatno unošenje azotnih hranljivih materija, kao i folijarna ishrana, dok se u malinjacima sa sistemom kap po kap navodnjavanja primenjuje i fertigaciono đubrenje. Za azotna đubriva se često koriste KAN i nitrabor, pri čemu se preporučena količina ovih materija raspoređuje i primenjuje u dva ili tri ciklusa.
Prvo đubrenje se obavlja na početku vegetacije kako bi se podstakao rast rodonošnih grana, dok se treća prihrana obavlja tri nedelje kasnije, na početku cvetanja maline. „Folijarna prihrana je u stvari dopunsko đubrenje kojom malina, u zavisnosti od faze razvoja, preko lisne mase zadovoljava potrebe za određenim elementima ili aminokiselinama“, dodaje Sovilj.
On je izjavio da većina proizvođača primenjuje fertigaciono đubrenje od faze cvetanja pa sve do berbe, dodajući kalijumova đubriva kroz sistem za navodnjavanje. U zasadima koji su postavljeni na nagibima, ovaj oblik đubrenja je od izuzetne važnosti. U skladu sa fazama razvoja, primenjuju se formulacije koje imaju veći udeo fosfora u početku, zatim azota, a na kraju kalijuma.
Nisu svi izdanci kod malina korisni
Bitan aspekt u održavanju kvaliteta i obilnosti prinosa u malinjacima jeste uklanjanje novih izdanaka, što se obavlja od samog početka vegetacije do početka maja. U slučaju malinjaka opremljenih sistemima za navodnjavanje, ovaj proces može se produžiti sve do kraja maja bez straha da će izdanci postati manji, jer će zasad biti redovno zalivan tokom letnjih meseci.
Potrebno je napomenuti da se prve serije izdanaka obično razvijaju iz adventivnih pupoljaka korena u plićim slojevima zemljišta. Samim tim, njihov korenov sistem nije dovoljno razvijen i otporan na stresne uslove, posebno sušu. Na kraju vegetacije, takvi izdanci često postaju znatno deblji i bujniji. Uz to, imaju i duže međusobne razmake i manji broj pupoljaka. A to ometa primenu agrotehničkih mera i smanjuje provetrenost u zasadu, stvarajući povoljne uslove za razvoj bolesti.
„U zasadima koji se ne navodnjavaju poželjno je da se izdanci uklone do kraja prve nedelje, odnosno prve dekade maja. Što zavisi od nadmorske visine. Ukoliko se pokaže da u maju nije uklonjeno dovoljno izdanaka, tada se najbujniji mogu kasnije odstraniti proredom“, naglašava Sovilj.
Kako sa izdancima?
Izdanci se mogu eliminisati ili ručno ili primenom hemijskih preparata. Ručno okopavanje i sečenje izdanaka do nivoa zemlje predstavljaju optimalan pristup. Jer pored uklanjanja prvih serija izdanaka i suzbijanja korova, ova praksa razbija površinski sloj zemljišta u malinjaku. Ovaj proces zahteva pažnju kako bi se izbeglo oštećenje rodnih izdanaka. Pritom se mladi izdanci koji rastu blizu rodnih biljaka mogu ručno odstraniti. Međutim, ovaj posao zahteva dosta ljudske radne snage. A to je jedan od faktora koji doprinose sve kraćem periodu eksploatacije malinjaka.
Šta raditi u slučaju zasada remotantnih sorti maline, koje daju rod na jednogodišnjim izdancima? Ovde je reč o sortama kao što su „Polka“, „Polana“, „Heritage“, „Himbo Top“ i druge. Pa, struka nalaže da se ovde izdanci ručno razređuju. To se praktikuje na mestima gde je gustoća sadnje prevelika.
Ova praksa se obavlja kada izdanci dostignu visinu od 20 do 30 centimetara. Naravno, vrši se uz ostavljanje maksimalno 10 do 12 izdanaka po metru dužine reda.
Izvor: Dobro jutro
