Naslovna Poljoprivreda Voćarstvo u problemima, opet; štete što od mraza, što od vrućine

Voćarstvo u problemima, opet; štete što od mraza, što od vrućine

114
0

U domaćem agraru, rekli bi, voćarstvo k’o voćarstvo – nigde bez problema. Stručnjaci su upravo o istom diskutovali vis-a-vis klimatske promene. Naime, aprilski mraz i sneg značajno su oštetili rod voća ove godine. Najviše su stradali proizvođači u Šumadiji, Zapadnoj Srbiji, Južnom Banatu i subotičko-horgoškom regionu, ali su štetu pretrpeli voćari i u drugim krajevima zemlje.

Foto: Pixabay/Peggychoucair

Poljoprivrednici su istakli da je problem što ove godine nisu mogli da se osiguraju od mraza. Iako se mraz javio samo dva dana krajem aprila, i to samo nekoliko sati, to je predstavljalo veliki izazov za poljoprivrednika Stefanu Stefanovu u Srednjem Banatu, koji sada već očekuje značajne gubitke u ovogodišnjoj proizvodnji.

„Što se mraza koji smo imali krajem aprila tiče, jedan dan temperatura je bila minus jedan, a drugog dana minus dva stepena. Kada je bilo minus dva, to je trajalo oko sat vremena. Međutim, i to je bilo dovoljno da deo voća strada i da se prinos umanji“, istakao je Stefanov.

Šta očekuje naše voćarstvo nakon ovih šteta?

Stefanov je istakao da je njegov voćnjak pretrpeo veću štetu od visokih temperatura tokom oplodnje nego od mraza. Tokom tog perioda, jaki vetrovi i temperature iznad 30 stepeni izazvali su brzo precvetavanje višanja, sprečavajući adekvatnu oplodnju. Uobičajeno, cvetanje višnje traje oko dve nedelje, ali ovog puta proces je trajao samo pet dana. Kada je kasni mraz stigao, deo plodova je stradao, objasnio je Stefanov.

Očekivani rod na njegovom gazdinstvu bio je oko 500 tona, ali sada je upitno da li će voća biti čak upola manje, što predstavlja ogroman gubitak. Stefanov je istakao da su ove godine osiguravajuće kuće odustale od osiguranja voćnih vrsta od mraza, te da nisu imali opciju za osiguranje, što je bio slučaj do sada. Čak i kada su imali osiguranje, polise nisu bile idealne, ali su bile korisne, naglasio je Stefanov. Dodao je da ga jedino raduje činjenica što su preostali plodovi na voćkama izuzetnog kvaliteta.

Struka kaže sledeće…

U poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin ističu da su voćari ove godine suočeni s velikim izazovom zbog kolebanja visokih dnevnih i niskih noćnih temperatura u ranom proleću, što je ubrzalo cvetanje voćnjaka kajsije, breskve, trešnje i višnje. Maja Martinov, master voćarstva, navodi da je mraz sredinom marta trajao šest sati uz temperature do minus dva stepena, što je delimično umanjilo ovogodišnji rod, naročito kod kruške, čije su rane sorte praktično uništene.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović, prokomentarisao je stanje stvari. Izražavao je očekivanje da će ova godina doneti rekordan rod. Međutim, uz to i predviđa se smanjenje prinosa za oko 250.000 tona u odnosu na prethodne. Štete su najveće kod voćnih vrsta koje su kasnije cvetale i koje se nalaze u fazi precvetavanja, poput višnje, jabuke i šljive. Keserović ističe da se prvi put beleže značajne štete kod oblačinske višnje, inače otporne na niske temperature. Samim tim se očekuje pojava deformisanih plodova i plodova sa rđastom prevlakom. Deformacije su uočene i kod šljiva, što se pripisuje formiranju pupoljaka u sušnom periodu prethodne godine.

Izvor: Nova Ekonomija