Ovo je završna godina gde još uvek važi Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014–2024. godine, jer nova još nije doneta. Pre deset godina, Vlada Srbije je usvojila trenutno važeću strategiju. Na njenom oblikovanju radilo se više od godinu dana, a u izradu konačnog teksta bilo je uključeno oko 200 domaćih stručnjaka i stranih eksperata. Kao osnovni okvir razvoja srpske poljoprivrede, ova strategija je postavila smernice za političke i institucionalne reforme, kao i za osnovne podsticaje u agraru i ruralnim područjima u protekloj deceniji.
„Ovaj strateški dokument sadrži nekoliko važnih ciljeva, od kojih su svakako najznačajniji rast ukupne poljoprivredne proizvodnje, stabilnost dohotka poljoprivrednika, kao i tehničko-tehnološko unapređenje poljoprivrednog sektora u celini“, rekla je onovremena ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković. Ova izjava je doneta, treba istaći, na izvornoj promociji ovog krovnog dokumenta.
U nastavku te izjave, Bogosavljević Bošković je dodala će se, sa ostvarenjem ovih ciljeva, istovremeno stvarati uslovi za ravnomeran razvoj ruralnih područja i zaustavljanje višedecenijskog procesa nestajanja sela u Srbiji.
I šta bi? Gde je ta strategija sada? I što nova strategija nije na mestu?
Njihova strategija je uglavnom bila zasnovana na ideji održivog razvoja, sa fokusom na osiguravanju dugoročnih i stabilnih prihoda i izvora finansiranja za poljoprivrednike. To je uključivalo postepeno usvajanje evropskog modela poljoprivrede, uz istovremeno poštovanje nacionalnih specifičnosti i prioriteta u sektoru agrara.
Sada, nakon protekle decenije, važno je razmotriti: koliko je ovaj strateški dokument doprineo poljoprivredi i bio smernica za njen razvoj. Da li smo danas bliže ili dalje od postavljenih ciljeva i vrednosti koje karakterišu evropsku poljoprivredu?
Agroekonomista Milan Prostran rekao je da sa potpisivanjem SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije u EU) poljoprivredu smo kao stratešku privrednu granu potpuno nespremno izložili liberalnom kapitalizmu. Kako on navodi, to je bila krucijalna greška. Prema njegovom stručnom mišljenju, to je u najvećoj meri i doprinelo da je uništena „kraljica poljoprivrede“, odnosno stočarska proizvodnja. Drugim rečima, Srbija je od nekadašnjeg izvoznika sve više konvertovala sebe u zemlju koja uvozi meso, smatra Prostran.
„Govedarstvo smo smanjili za milion i po grla, na oko 800 hiljada, svinjarstvo za dva i po miliona, ovčarstvo za oko milion. Agrarni budžet u EU je 33% ukupnog budžeta, dok je kod nas tek ove godine neznatno iznad 5%, a trebalo bi najmanje da bude deset, jednak udelu koji poljoprivreda ima u bruto društvenom proizvodu. To znači da bi agrar u Srbiji, umesto sadašnjih oko 450 miliona evra na raspolaganju, morao da ima najmanje milijardu evra“, dodao je Prostran.
O budućnosti agrara
Prostran naglašava važnost uključivanja različitih aktera u izradu buduće strategije poljoprivrede, uključujući poljoprivrednike, njihova udruženja, vladu, naučne i obrazovne institucije, prerađivače, izvoznike i druge relevantne subjekte. On ističe potrebu da se strategija fokusira na ostvarenje prehrambene nezavisnosti koliko god je to moguće, imajući u vidu nedavne događaje poput pandemije i aktuelnog rata u Ukrajini, koji su pokazali da nema univerzalnog modela za dugoročno osiguranje prehrambene sigurnosti.
„Kada naiđu krizni periodi, a njih je kao što vidimo sve više, svako snabdevanje stanovništva hranom rešava se u skladu sa svojim uslovima i potrebama,“ dodao je Prostran. „Stočarstvo je veoma bitno, a za njegovu obnovu potrebno je isto onoliko godina koliko i za njegovo urušavanje. Dakle, najmanje 15 godina kako bi se stanje dovelo u normalu i popravilo. Stimulativne subvencije u stočarstvu preko su potrebne, država na tome sada insistira, što je svakako dobro, ali potrebno je vreme da se proizvodnja stabilizuje“.
Gde smo sada?
Dr. Miladin Ševarlić naglašava da su sve dosadašnje poljoprivredne strategije u Srbiji, uključujući i trenutno važeću, ostale bez dejstva u praksi. Od 1960. do 2020. godine, tvrdi on, bez obuhvatanja podataka za Kosovo, zabeležen je gubitak od milion i po hektara poljoprivrednog zemljišta, koje je urbanizacijom pretvoreno u građevinsko. Kada se ovo podeli sa pet, to znači da je svake godine izgubljena prehrambena sigurnost za 6,5 miliona stanovnika, naglašava Ševarlić. Da bi se shvatila veličina ove štete, valja podsetiti da je formiranje samo jednog centimetra obradivog zemljišta zahtevalo između 1.000 i 10.000 godina, odnosno 13 do 133 generacije ljudi.
„U važećoj Strategiji jasno je naznačeno da se zemlja kao osnovni resurs mora (o)čuvati, ali se na to niko ne obazire, počevši od nadležnih državnih organa pa do svakojakih novopečenih biznismena. Svedoci smo kako brojne lokalne samouprave, pretvaranjem poljoprivrednog u građevinsko zemljište, uz pravdanje nekim opštedruštvenim potrebama i prioritetnim ciljevima, praktično uništavaju budućnost poljoprivredne proizvodnje. Za to niko ne odgovara niti se taj retrogradni proces zaustavlja, naprotiv“, dodaje Ševarlić.
Statistika (i šta nam brojke govore)
Stručnjaci koji učestvuju u izradi nove strategije poljoprivrede ističu važnost uzimanja u obzir rezultata najnovijeg popisa poljoprivrede koji jasno prikazuje aktuelno stanje u srpskom agraru. Sa mnoštvom negativnih trendova, popis otkriva da prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji obrađuje 6,4 hektara zemlje, uzgoji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela.
Prosečna starost osoba koje se bave poljoprivredom iznosi 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. Registrovano je 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što predstavlja pad od deset odsto u poređenju sa podacima iz 2018. godine. U isto vreme, broj poljoprivrednih firmi je porastao za 24%, dostigavši brojku od 2.042. Ukupno, u sektoru poljoprivrede radi 1.150.653 osobe, što predstavlja smanjenje od 14% u odnosu na prethodnih šest godina.
„Svi ovi podaci ozbiljan su alarm upozorenja za hitno donošenje dugoročne strategije,“ veli agroanalitičar Žarko Galetin. „Kao i mera koje bi zaustavile dalji pad vrednosti srpske poljoprivrede. Pred kreatorima agrarne politike, pre svega Vladom Srbije i Ministarstvom poljoprivrede, predstoji ozbiljan posao kako u bliskoj tako daljoj budućnosti. Treba nam ozbiljna agrarna politika, koja će biti dugoročno primenjiva. Cilj svake strategije treba da bude održiva poljoprivreda kako ne bi došli u situaciju da izgubimo prehrambeni suverenitet, koji je veoma bitan za državu u celini“.
Tehnički napredak koji treba uzeti u obzir
U protekloj deceniji, poljoprivredni sektor je doživeo nekoliko ključnih promena koje su ključne za razmatranje prilikom kreiranja nove strategije poljoprivrede. Jedna od tih promena je naglašena digitalizacija i tehnološki napredak. Poljoprivrednici sve više koriste tehnološka rešenja poput pametnih uređaja, softverskih alata i GPS tehnologije. Njima generalno sve više unapređuju efikasnost i povećavaju prinose. Ovo uključuje primenu preciznog navodnjavanja, pametnih mašina, aplikacija za upravljanje usevima i druge tehnološke inovacije.
S druge strane, poljoprivreda se suočava sa sve većim izazovima. Tu spadaju klimatske promene, suše, poplave i ekstremne vremenske pojave. A sve to može značajno uticati na prinose i stabilnost tržišta hrane. Ipak, postoje napori u prilagođavanju ovim izazovima putem novih praksi uzgoja i tehnoloških rešenja.
Takođe, sve veći fokus u svetu je na održivim poljoprivrednim metodama. Dotične uključuju:
- smanjenje upotrebe pesticida
- podršku organskoj proizvodnji
- korišćenje obnovljivih izvora energije
- očuvanje zemljišta za dugoročnu produktivnost.
Posebno važna tema za budućnost strategije je promena u načinu ishrane stanovništva. Potrošači sve više traže transparentnost u proizvodnji hrane, insistirajući na informacijama o poreklu, bezbednosti i održivosti proizvoda. Ovo je dovelo do porasta popularnosti lokalnih proizvoda, organske hrane i proizvoda sa ekološkim oznakama.
Svi ovi trendovi će zasigurno oblikovati naš poljoprivredni sektor u narednoj deceniji, postavljajući nove izazove i zadatke pred nadležne institucije. Stoga je izuzetno važno da nova strategija poljoprivrede bude prilagođena ovim promenama i da bude efikasna u praksi.
Izvor: AgroTV
