Država Danska ima 190.000 zaposlenih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, dok je u Srbiji dva puta manje zaposlenih u tom sektoru. Zadrugarstvo u Danskoj je odlično organizovano, a osnovni principi na kojima sve funkcioniše nisu se menjali od osnivanja Zadružnog pokreta Danske krajem 19. veka.
Kako sve funkcioniše:
Proces poljoprivredne proizvodnje i poslovanje zadruga kontrolišu 3 ministarstva – poljoprivrede, finansija, rada i nadležne institucije EU (sve je pod kontrolom, od njive pa do trpeze).
Farmeri unapred sami plaćaju kontrole i zahtevaju ih, iako one nisu najavljene, a to im omogućava pečat kvaliteta i bolji plasman robe na tržištu.
Najmanje 42 udružena gazdinstva mogu osnovati zadrugu, a potom se pridružuju Nacionalnom udruženju „Poljoprivreda i hrana“.
Svaki farmer ima pravo da glasa na godišnjoj skupštini, bez obzira na veličinu farme, gde na kraju godine zajednički odlučuju kako će usmeriti profit.
I na kraju, farmerima njihova krovna udruženja garantuju otkup celokupne poljoprivredne proizvodnje.
Ova država je dvostruko manja od Srbije i ima stanovnika manje za jednu trećinu, ali je prošle godine ostvarila prihod od izvoza hrane čak 20 milijardi eura. Dansko zadrugarstvo predstavlja svakako lep primer kako bi naši poljoprivrednici mogli uskoro da se organizuju.
Izvor: Blic
