Kod krava za mužu je zdravlje od ključnog značaja. Svakako je posebno važno zdravstveno stanje nogu, naročito kada je u pitanju papak. Invaliditet mlečnih krava, zajedno s mastitisom i problemima u reprodukciji, često rezultira njihovim izuzimanjem iz proizvodnje. Problemi s papcima mogu prouzrokovati intenzivne bolove, što direktno utiče na proizvodnju mleka.
Ivica Tomić, savetodavac za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, je za „Dobro jutro“ nadugačko i strastveno pričao o kravljim papcima i nezi istih. „Krave sa zapuštenim papcima smanjuju proizvodnju mleka za 10 do 20 posto, neuredno se gone (imaju neredovan estrus), pa čak mogu ostati i jalove (sterilne),“ veli Tomić.
U nastavku izjave, dodao je da je opadanje količine pomuženog mleka posledica smanjenog apetita, ali i delovanja adrenalina koji se luči u krvotok kod bilo kakvog uznemiravanja krave (u ovom slučaju usled bola u papcima i zglobovima). „Svojim dejstvom adrenalin neutrališe ulogu oksitocina – hormona zadnjeg režnja hipofize, koji utiče na lučenje mleka. Krave sa oboljenjem papaka najveći deo vremena provedu ležeći, smanjuje im se apetit, slabije iskorišćavaju hranu i mršave. Istovremeno sa deformisanjem papaka, prema njegovim rečima, dolazi i do raznih zapaljenja ne samo papaka nego i zglobova, tetiva i mišića. Krave veći deo svog života provedu u stajanju i kretanju. Samim tim rizik od pojave bolesti papaka se povećava,“ apostrofirao je Tomić.
Zdrav papak zahteva pašnjak
Pašnjak predstavlja povoljno okruženje za zdravlje papaka. Zemljište je mekano i pruža stabilnu podlogu, dok se papci neprestano troše kroz kretanje, suprotstavljajući se konstantnom rastu. U idealnim uslovima, rast papaka bi bio u ravnoteži s njihovim trošenjem, posebno kod životinja koje veći deo vremena provode na paši tokom sezone. Međutim, važno je napomenuti da određene bakterije u zemljištu mogu predstavljati pretnju zdravlju papaka, posebno ako je teren neujednačen, što povećava trošenje i povrede papaka. Oboljenja papaka češća su tokom vlažnih (kišnih) perioda kada su papci osetljiviji i podložniji povredama.
U situacijama gde se krave zadržavaju u tradicionalnim stajama s ograničenim kretanjem, neravnoteža između rasta i trošenja papaka često se javlja. Ta pojava može izazvati niz štetnih posledica. Brži rast rožnatog dela papaka na prednjem kraju može rezultirati postepenim izduživanjem, uvijanjem unutra, preklapanjem ili nekim drugim deformacijama. Ove promene mogu dovesti do povećanog opterećenja zadnjeg dela papaka, mekog tkiva i tetiva, često pratećih zapaljenja s jakim bolom. To dodatno otežava stajanje kravama. Takođe, važno je naglasiti da balega sadrži mnogo bakterija i gljivica koje se brzo razmnožavaju u oštećenim delovima papaka, posebno pogođenim zadnjim nogama.
„Ove pojave su izraženije kada krave stoje na vlažnim i mokrim podovima. Te ova zapaljenja izazivaju bolne procese, isto kao izrasli, neobrezani papci,“ veli Tomić. „Da bi se sprečile neželjene posledice zapuštenih papaka potrebno je da se obrati pažnja na čistoću i uređenje staje kao jednog od uzroka njihovog oboljevanja.“
Izvor: Dobro jutro
