Kalifornijski trips, Frankliniella occidentalis, 1985. godine je cvećem unet iz Severne Amerike u staklare Evrope. Prometom cveća, F. occidentalis se brzo raširio u sve zemlje Evrope, pa i u našu zemlju. Sam ili zajedno sa Frankliniella intonsa i Thrips tabaci konstatovan je u plasteničkoj proizvodnji cveća i povrća.
Molekularnu identifikaciju F. occidentalis u Srbiji potvrdili su Jović i sar. 2002. godine na povrću u zatvorenom prostoru. F. occidentalis se javljao i prezimljavao samo u zatvorenom prostoru. Međutim, isti autori su kasnije identifikovali F. occidentalis i u poljskim uslovima gajenja voća i povrća.
Foto: Chemical Agrosava Slika 1. F. occidentails pod mikroskopom s belim crevima u abdomenu
F. occidentalis je polifagna vrsta i hrani se velikim brojem vrsta cveća, povrća, ratarskih useva, korova (nađen je na 11 vrsta Polygonaceae), ali i voća. F. occidentalis se hrani najčešće polenom, ali i cvetnim laticama, lišćem i jajima T. urticae, jajima predatora Phythoseiulus spp., larvama neonatama T. vaporariorum, odnosno F. occidentalis spada i u oligofagne insekte.
Kod masovnog gajenja u laboratorijskim uslovima, F. occidentalis se hrani rastvorom koji je prirpremljen od polena i meda, a stavljen u foliju kroz koju mogu da sišu.
Kada se F. occidentalis pojavi u polju, ima uslove za razviće jer je polifagan. Tako kod gajenja cveća ili povrća na kojima se javio trips, u proleće posle skidanja plastične folije sa niskih plastenika, F. occidentalis na breskvama i nektarinama u Srbiji registrovana je pre više godina, ali tek 2014. godine u većoj brojnosti.
Ove, 2017. godine, F. occidentalis je konstatovan u reonima Srbije gde se odvija visokointezivna proizvodnja bresaka i nektarina. Zbog stalnog insekticidnog pritiska, F. occidentalis je otporan na većinu insekticida. Osim toga, skriveno živi jer polaže jaja u tkivo biljke, hrani se unutar cvetova, hrizalidacija je u površinskom delu zemlje pa insekticid teško dolazi u kontakt s tripsom. Za suzbijanje su preporučeni uglavnom komercijalni insekticidi u registrovanim količinama za folijarnu primenu, pa je efikasnost ograničena.
F. occidentalis je karantinska štetočina za Rusku Federaciju i od posebnog interesa je da se na osnovu njenog ciklusa razvića, vremena pojave na nektarinama i breskvama, atraktivnosti ploda pojedinih sorti i efikasnosti ploda pojedinih sorti i efikasnosti insekticida daju preporuke o suzbijanju.
Atraktivnost sorti bresaka i nektarina za F. occidentalis
U atraktivne za F. occidentalis spadaju sorte nektarina ranije i srednjeg zrenja kao što su kaldezi 2000, ali top, marija lucija i dr., a od bresaka – rojal gem, rojal li, rojal glori, rojal prajd, rojal samer itd. F. occidentalis reaguje na boju i miris kao i kod cveća, te najviše voli plodove crvene, a manje žute boje pokožice. Sorte nektarina sa nešto kasnijim sazrevanjem su manje atraktivne. Tu spadaju sorte morsiani, orion, venus, nektaross 4, marija aurelija (sazreva krajem avgusta) i maks 7 (sazreva u septembru).
Od bresaka, manje atraktivne su sorte kasnog sazrevanja kao što su red heven, haleova pozna itd.
Slika 2. Nektarina sorta Caldezi 2000 sa simptomom nekroze pokožice nastala za vreme ishrane F.occidentalis u fazi cvetanja i simpomom silveringa
Region rasprostranjenja
Značajnija pojava F. occidentalis na nekim sortama zabeležena je u selima Brestovik i Umčari u opštini Grocka, zatim Udovice, Suvodol i Drugovac u opštini Smederevo, u Vinči i Plačkovcu u opštini Topola, tj. na lokalitetima sa intenzivnim gajenjem nektarina i bresaka.
Pri prijemu plodova nektarina i bresaka u hladnjače lako se utvrđuje lokalitet pojave tripsa ili na kojim lokalitetima nije prisutan. Tako, na primer, na plodovima bresaka i nektarina iz opštine Batočina nisu nađeni tripsi.
Slika 3. Antene F. occidentails
Suzbijanje F. occidentalis u zavisnosti od faza razvića nektarina i bresaka
-
Roze baloni nektarina ili bresaka. Brojnost tripsa se utvrđuje na uzorku od 2 x 50 cvetova. Ako se nađe jedan ili više tripsa u uzorku, prag štetnosti je pređen jer je F. occidentalis karantinska štetočina.Koristi se Dicarzol sa 1,5 l/ha ili Lasser 240 SC u količini 0,7 – 0,8 l/ha. Insekticidu se dodaje Movento 100 SC 1,5 l/ha da bi se obezbedila dužina delovanja insekticida. Tretiranje se izvodi predveče kada nema pčela. Donje dizne se usmeravaju ka zemlji.
-
Početak zrenja plodova crvenih sorti bresaka i nektarina. Odmah u početku bojenja plodova kod sorti ranijeg i srednjeg vremena zrenja, pregleda se 2 x 50 plodova nakon toga postupak se ponavlja svakih 7 do 10 dana do pred branje. Prag štetnosti je 1 trips na 100 plodova. U ovoj fazi su značajnije štete, a može se izvesti efikasnije suzbijanje jer su tripsi na plodovima. Za prvi tretman u vreme početka obojavanja ili doletanja imaga F. occidentalis koristi se Lasser 240 SC u količini 0,8 – 1,0 l/ha sa dodatkom Momento 100 SC 1,5 l/ha. Kao i ranije, da bi se sprečilo izletanje tripsa posle hrizalidacije, donje dizne se usmeravaju ka zemlji.
Da bi se proverila efikasnost insekticida, gajbice sa uzorcima plodova raznih sorti se stavljaju u hladnjaču na 2 stepena, kada dolazi do umirivanja larvi i imaga tripsa. Pregledom plodova ili istesanjem gajbice na beli papir lako se utvrđuje brojnost, prisustvo ili odsustvo tripsa.
Slika 4. Nectarine sorte Ali Top i Caldesi 2000 sa simptomima silveringa i sorta Max-7 u fazi početka zrenja
Biologija F. occidentalis
Prezimljujuća imaga izleću ispod lišća na zemlji, iz površinskog sloja zemlje, ili ispod ljuspica na pupoljcima voća na proleće kada su temperature između 10 i 15 stepeni. U ovo vreme, u decembru, neke sorte nektarina i bresaka su u fazi roze balona. Imaga se hrane cvetovima, posebno polenom ili nešto kasnije ovarijama.
Ženke ubadaju jaja u tkivo lista ili ploda. Ishranom ovarijama i oštećenjem tkiva dolazi do nekroze tkiva i do deformacija na plodu.
Ove nekroze su prvi tip oštećenja na breskvama ili nektarinama. F. occidentalis se razmnožava obično partenogenetski iako su prisutni u manjoj meri i mužjaci. Ženke polažu neoplođena ili oplođena jaja u tkivo biljaka koristeći testerastu legalicu kojom rasecaju tkivo. Ženke polože od 30 do 50 jaja bubrežastog oblika. Razviće embriona I formiranje larvi L1 odvija se unutar horiona u tkivu biljke. Njihov razvoj je uslovljen usvajanjem hranljivih materija iz sokova biljaka koji prolaze kroz horion, pa plodovi moraju da u izvesnoj meri fotosintetišu.
Posle pilenja, larve L1 se intezivno hrane sisanjem sokova u cvetu odnosno na plodovima voća. Larve i imaga F. occidentalis imaju testerasti usni aparat kojim prorezuju kutikulu biljnog tkiva i sišu sokove.
U prazne ćelije ulazi vazduh, od čega pokožica ploda dobija boju srebra, što je u stručnoj literaturi označeno kao ,,silvering” (od engleske reči ,,silver” za srebro). Larve L2 obično padaju na zemlju (ređe ostaju na plodu) i u površinskom delu ili ispod opalog lišća formiraju se predlutke sa kraćim krilima, a zatim lutke koje imaju nešto duža krila pomoću kojih se vraćaju na biljku i nastavljaju ishranu na plodu, listu ili cvetu. Razviće predlutke i lutke traje kratko, a nankon toga izleću imaga sa dužim resastim krilima i potpuno razvijenim antenama, i drugim morfološkim karakteristikama za F. occidentalis.
Imaga dobro lete I preleću sa biljke na biljku hranitelju i ovo je period intenzivnog širenja u poljskim uslovima. F. occidentalis u plastenicima ima 10 i više generacija, a u polju nešto manje jer broj generacija zavisi od ishrane i vremenskih uslova.
Brojnost F. occidentalis na plodovima nektarina sorti kaldezi 2000, ali top i maks 7
Plodovi sorte kaldezi 2000 pregledani su 9.avgusta 2017.godine kada su bili u fazi pune zrelosti i sa pojavom silveringa. U uzorku je bilo 4 x 50 plodova uzetih sa raznih lokaliteta.
Na plodovima sa pojavom silveringa najčešće je nađeno 1 – 5 jedinki tripsa. Na jednom broju plodova (23) sa značajnijom pojavom silveringa utvrđeno je prisustvo po 6 i više jedinki tripsa.
Većina jedinki F. occidentalis je bila u stadijumu imaga. Prisustvo larvi ukazuje da su ženke po doletanju na plodove koji su u fazi početka sazrevanja polagale jaja iz kojih su se ispilile larve.
Međutim, ženke formirane na plodovima su retko imale jaja. Ovo je bitna razlika u odnosu na to kada se F. occidentalis hrani na paprici ili drugom povrću koje ima sukcesivno cvetanje i plodonošenje duži period.
Imaga na povrću sišu polen, ali i listove, i redovno se formira veći broj jaja u adbomenu ženki.
U drugom pogledu, 10 dana posle prvog pregleda ( 19. avgust 2017. godine), na 20 plodova sorti nektarina kaldezi 2000, ali top i maks utvrđena je znatno manja brojnost F. occidentalis i to samo larve.
Na plodovima sorte maks 7 nisu nađene jedinke F. occidentalis jer sazreva kasnije i tek je počela da dobija dopunsku boju.
Smanjivanje brojnosti imaga na nektarinama ukazuje da F. occidentalis migrira iz voćnjaka na nove biljke hraniteljke. F. occidentalis se samo određeno vreme hrani i razvija na plodovima (samo jedna generacija) najčešće crvenih sorti nektarina i bresaka.
Pri pregledu lišća ove dve sorte nisu nađeni simptomi ishrane.
Pregledom plodova sorte nektarine maks 7 objavljenim 19. septembra 2017.godine, nađena su 62 ploda bez tripsa i 3 ploda sa po jednim imagom i manjim prisustvom silveringa. Očigledno su imaga sa sorti nektarina ranijeg sazrevanja prešla na druge biljke hraniteljke I u manjoj meri na sorte nektarina ili bresaka kasnijeg zrenja. Prisustvo imaga i manji simptomi silveringa ukazuju da su se imaga samo hranila pred napuštanje voćnjaka.
Rasprostranjenost i mere suzbijanja F. occidentalis u svetu
F. occidentalis se javlja na nektarinama i breskvama u voćnjacima većine država ili lokaliteta gde se one intezivno gaje. U Kaliforniji je F. occidentalis jedna od najznačajnih štetočina nektarina i bresaka. U državi Vašington F. occidentalis je štetočina i na jabukama, posebno na sorti greni smit.
Javlja se na voću u Kanadi. Brojnost F. occidentalis se utvrđuje svakodnevno pomoću lepljivih ploča u plantažama nektarina u Britanskoj Kolumbiji. Zabeleženo je njegovo prisustvo u zasadima u Zapadnoj Australiji.
F. occidentalis se takođe javlja na voću u većini zemalja na jugu Evrope. Tako je na Kipru na ranoj sorti nektarina ,, Moravilla” konstatovano 27,5 do 37,9% oštećenja od kalifornijskog tripsa. U Južnom Tirolu su F. occidentalis i drugi tripsi problem u jabučnjacima, te su formulisane posebne mere suzbijanja.
U Italiji su dati pragovi suzbijanja u vreme cvetanja jabuke (2% cvetova sa tripsima), preporuke i izbor insekticida. Ako se plodovi bresaka i nektarina izvoze, ne dozvoljava se prisustvo F. occidentalis.
U južnoj Francuskoj su date i preporuke za suzbijanje F. occidentalis na breskvama i nektarinama. U Francuskoj se F. occidentalis zajedno sa Thrips tabaci (Lind) i Taeniothrips inconsequens (Uzel) javlja i kao štetočina jabuke, ali se ne preporučuju mere suzbijanja.
Zaključak
Pojava F. occidentalis je konstatovana na sortama nektarina i bresaka ranijeg i srednjeg vremena sazrevanja. F. occidentalis doleće u fazi roze balona I početka zrenja plodova. Značajnija je faza početka zrenja kada nastaju simptomi silveringa i kada se plodovi ne mogu izvoziti u zemlje gde je F. occidentalis karantinska štetočina.
Vreme primene insekticida se određuje na osnovu pregleda plodova u vreme doletanja. Ako se nađe 1 trips na 100 cvetova odnosno plodova, moraju se preduzeti mere suzbijanja. U vreme sazrevanja plodova, F. occidentalis ima samo jednu generaciju na nektarinama ili breskvama.
Za suzbijanje se koriste insekticidi na bazi formetanata, spinosada, spirotetramata i metiocarba, uz obavezno alterniranje mehanizma delovanja.
Zbog hrizalidacije tripsa u površinskom delu zemlje, suzbijanje se izvodi folijarno, ali sa usmerenim donjim diznama ka zemlji. Ako je veća brojnost, može se posebno izvesti tretiranje zemlje, a posebno folijarno.
Autor teksta: Dr Marko Injac, Chemical Agrosava
