Porodica Dejana Banduke iz sela Dobrotića pod planinom Vidojevicom, nadomak Prokuplja, osnovala je destileriju „Banduka“ i pokrenula brend – rakiju inovativnog imena „Banovača“. Zarad dobijanja pravog kvaliteta, ova porodica je čekala bezmalo pola decenije pre nego što se upustila u prodaju. Naposletku, ništa manje od savršenstva nije moglo proći kod Banduka.
„Destilerija u kojoj radimo supruga, dve ćerke i ja, spoj je tradicionalnog i modernog. To znači da imamo moderne mašine za otkoštavanje, pasiranje, pranje voća, trake za odabir veličine voća, a kazan je tradicionalni, sa duplim prepekom. Kazan je od 500 litara, dok je tabarka 2.000 litara,“ izjavio je za portal „Dobro jutro“ Dejan Banduka.
Kakva je „Banovača“ koju „Banduka“ donosi?
Kako ističe vlasnik destilerije, rakiju ostavljaju po nekoliko meseci da odstoji, nakon čega sleduje prepek. „Ne pečemo je odmah, nego ostavimo meku rakiju da stoji mesec, dva, tri, u zavisnosti od vrste rakije. Onda radimo prepek i, nakon prepeka, kao jak destilat, ide na odležavanje. Tek posle odležavanja, spuštamo gradažu i tada dobijamo rakiju „Banovaču“ od najmanje pet godina, s kojom smo izašli na tržište,“ dodao je Banduka.
Prema njegovim rečima, da bi rakija bila optimalnog kvaliteta, pomažu i izvorska voda, hrastovi burići i za krušku prohromski. „Imamo izvorsku vodu pa nemamo problem s rashlađivanjem tečnosti“, apostrofirao je Banduka. „Posle prepeka rakija ide na odležavanje u hrastovim burićima. Kruška ne ide u hrast, nego u prohrom, a sve ostale rakije odležavaju u hrastovoj buradi. Naša zamisao je da odležavanje bude pet godina i svaka naša rakija je najmanje toliko stara. Što se gradaže tiče, odlučili smo se da to bude 16 do 17 gradi, što je 40 do 43 procenta alkohola.“
Priupitan glede blagog intenziteta rakije, Banduka je naglasio da je ta gradaža za njega „taman“. Kako naglašava, nema nikakve potrebe da se rakija kreće iznad 45 procenata, gde se nalaze i najpopularniji svetski viskiji.
Otkoštavanje, kleka, inovacije i sumiranje rezultata
Mnogi tradicionalni spravljaoci rakije se glože čim čuju izraz „otkoštavanje“. Međutim, Banduka ovu praksu zdušno koristi. „Prvo što sam uradio kada sam pokrenuo destileriju jeste da kupim mašinu za otkoštavanje. Lično mi je uvek smetao ukus koštice u rakiji od šljive. Ako ne otkoštavamo, dobijamo neke negativne ukuse, drugačije je sve. Koštica može da se iskoristi za pelete za zagrevanje, kao i za ulje koje je jako zdravo,“ naglasio je Banduka.
Prema njegovim rečima, ne otkoštava samo šljivu. To radi sa apsolutno svim voćkama, uz pažljivo ubiranje i odabir sorti za pečenje.
„Šljiva je od čačanske lepotice, čačanske rodne i crvene ranke, to je kupaža. Sve su domaće sorte, tu je i moravka s juga Srbije. Na žalost, moravka malo slabije rađa ovih godina, pa smo morali da pravimo kupažu od već pomenutih sorti šljiva. Kruška je viljamovka, jabuka je delišes i domaća sorta šarunka ili kožara, kako je u zapadnoj Srbiji zovu. Osim njih, pečemo i lozu, kajsiju, kleku i mastiku. Mastiku smo napravili po strumičkom receptu od mastika kupljenog u Makedoniji. Kleku pravimo u prepeku. Baza je jabuka od koje ispečemo prvo meku rakiju, a u prepek idu kleka i jabuka. Za sada je to naš asortiman, dovoljno kvalitetan da izađemo na tržište i nađemo mesto u moru novonastalih destilerija,“ zaključuje Banduka.
Izvor: Dobro jutro
