Evropski parlament je konačno usvojio Direktivu o falsifikovanju meda. Nazire se kraj dosadašnjoj praksi u kojoj je ovaj proizvod mogao da se prodaje, i.e. sa deklaracijom koja nije davala dovoljno informacija kupcu.
Dosadašnji način označavanja, odnosno naziv “mešavina EU/ne-EU meda,” godinama je bio zloupotrebljavan za uvoz i distribuciju lažnog meda. Prema novom zaključku, buduće oznake na ambalaži će detaljno navesti sve zemlje porekla meda, uz precizno naznačen udeo svake zemlje, i jasno istaknutu oznaku na deklaraciji, saopšteno je iz Strazbura.
Biljana Borzan, evroparlamentarka koja je učestvovala u donošenju ovog propisa, za „Politiku“ je podelila još informacija o ovoj novosti. „Dosadašnja iskustva su pokazala da su prevare sa ovim proizvodom bile sve sofisticiranije. Bilo je sa postojećom regulativom sve teže sprečiti prevare potrošača. Ovim pristupom ćemo s jedne strane zaštititi potrošače, a s druge strane pčelare koji proizvode pravi, domaći med, zaštititi od prevaranata koji su pod medom prodavali jeftiniji i nekvalitetni šećerni sirup,“ rekla je Borzan. „Od 123 strane kompanije koje uvoze med na tržište EU, 70 njih su nudili proizvode koji sadrže šećerni sirup. Najviše tih uvoznika je iz Kine, njih 20. Dok su ostali iz Ukrajine, Argentine, Brazila, Meksika i Turske.“
Nove mere zarad propisne zaštite meda i pčelara EU
Borzanova je u nastavku izjave apostrofirala da je do sada šansa da kupac bude prevaren pri kupovini meda u prodavnicama bila 50%. „Osim novih pravila za označavanje porekla, moramo obezbediti i stroži inspekcijski nadzor, jer prevaranti koriste sve sofisticiranije metode falsifikovanja meda. Trebalo bi da inspekcije budu opremljene tako da mogu da detektuju ultrafiltrirani „med”, u kojem praktično nema polena, kao i proizvode tretirane na visokim temperaturama iznad 40 stepeni, to jest med koji se veštački pravi isparavanjem. Time bismo zaokružili nadzor nad ovim proizvodom kojim se Evropa bavi već dugi niz godina,“ dodala je.
Med je postao predmet intenzivne diskusije ovih par godina, iako je rizik od konzumiranja falsifikata relativno nizak po zdravlje. No, problem nije samo u potrošnji, već i u ozbiljnoj pretnji koju ove prevare predstavljaju za proizvođače. Oni se suočavaju s nelojalnom konkurencijom, jer se neki medovi manipulišu dodavanjem nepoželjnih jeftinih sastojaka. Ova neetička praksa rezultirala je smanjenjem proizvodnje, dok je uvoz jeftinih zamena za med neprestano rastao širom Evrope. Zbog toga su proizvođači istakli potrebu za hitnim merama i usvajanjem novih propisa.
Evropa se suočava s izazovom nedostatka domaće proizvodnje meda, pa se oko 40% mora uvoziti iz trećih zemalja. Poslednje analize su alarmantno ukazale da je čak 46% od 320 uzoraka uvezenog meda, prikupljenih nasumično između novembra 2021. i februara 2022., verovatno bilo falsifikovano. S obzirom na to da med ima svojstvo da prirodno sadrži šećere, u skladu s pravilima EU, njegov sastav mora ostati čist, bez dodataka. Falsifikati nastaju kada se veštački dodaju sastojci poput vode ili jeftinih šećernih sirupa kako bi se povećala količina meda.
Izvor: Politika
