Mesec maj smatra se pravim prolećnim mesecom, vegetacija buja, a biljke se ubrzano razvijaju i rastu. Dnevne temperature tokom ovog perioda više su za 4 do 5 stepeni nego u mesecu aprilu, a ima i 50 – tak i više sati sunčanog vremena. Međutim, zna maj i da iznenadi, i u brdsko-planinskim predelima da donese i sneg. Kiše su česte i obilne, neretko se javljaju i grmljavine, kao i grad i olujno nevreme. I možda ljudi ne vole kišni maj, ali biljkama prija, posebno žitu i vinovoj lozi. Verovanje je da nakon mokrog maja, sledi suvi jun i obrnuto.
Ovo je mesec kada vredne poljoprivrednike zatičemo na njivama, u voćnjacima, kada se intenzivno seju mnoge povrtarske kulture, obilaze atari, a životinje izvode na pašu.
Prema prognozama meterologa, ove godine maj će biti kišovit, kao što je i počeo. Sve do sredine meseca može se očekivati nestabilno vreme, sa čestim padavinama, temperaturama u okviru proseka za ovaj period. A šta sve treba uraditi i na pravi način iskoristiti ovaj, za mnoge najlepši mesec u godini?
Stočarstvo
I životinje se raduju maju i lepom vremenu. Stoka u ovom periodu počinje da se hrani zelenom hranom. Naravno, treba voditi računa da paša ne izazove bolest kod životinja, usled nadimanja. Treba izbegavati rosnu travu, vlažnu detelinu ili onu koja je nakon košenja stajala dugo na gomili. Takođe, voditi računa da stoka bude na vreme i dovoljno napojena. Treba iskoristiti lepo vreme i podmlatke i rasplodna grla što više izvoditi na pašnjake.
Ratarstvo
Setva kukuruza i drugih ratarskih kultura privedena je kraju, već krajem aprila. Međutim, kasni jari usevi seju se na početku maja, u brdsko – planinskim krajevima. Za one koji su kukuruz već posejali, a da nisu koristili sejačice, sada je vreme, da po nicanju prorede useve na optimalan broj biljaka. Ovo je vreme i za prihranu, ukoliko se utvrdi da je potrebno, što se utvrđuje pregledanjem polja i uočavanjem bledih useva, slabo razvijenih. Ne treba zaboraviti ni borbu sa korovima. Kiša pogoduje razvoju biljaka, ali i bržem nicanju korova, koji u mnogome otežavaju razvoj i predstavljaju prepreku za ostvarivanje dobrog roda. Zato treba useve prskati odgovarajućim herbicidima, ali ih i prihraniti mineralnim đubrivima. Takođe, neophodno je prihraniti i livade i pašnjake, a sredinom maja započinje se i sa kosidbom prvih useva koji su namenjeni za ishranu stoke, kao što su žitarice, krmni kelj, grašak, detelina, lucerka. Kosidbu treba otpočeti onda kada biljke cvetaju, jer je tada najveća hranljivost ovih useva.
Povrtarstvo
Mnogi povrtari se bave plasteničkom proizvodnjom, ali većina svoje rasade, upravo u ovom periodu, sadi na otvorenom polju. Sa rasađivanjem treba otpočeti onda kada vremenski uslovi to omoguće. Voditi računa na dnevne temperature vazduha, ali i zemljišta, kao i na samu prirodu sadnih biljaka. Ukoliko je zemljište zagrejano, a temperatura je iznad 15 stepeni, vreme je da se sade krastavac, paprika, paradajz i drugo povrće. Redovno kontrolisati zasade, okopavati, prihranjivati i navodnjavati.
Voćarstvo
Ukoliko se radi o starim zasadima, vrši se obrada zemljišta, proređuju se plodovi voćaka, dok se kod mladih zasada uklanjaju suvišni mladari, obavljaja se kalemljenje, biljke se zaoravaju, a negde se beru i prvi plodovi ranih sorti jagoda i trešanja. Zasade malina treba zaštititi od bolesti i štetočina, kao i prihraniti mineralnim đubrivima. U pčelinjaku je vreme za unošenje pčelinjih društava u zasade, radi boljeg oprašivanja ili ih seliti zbog paše. Ovo je vreme i cvetanja bagrema, za mnoge najvažnija pčelinjaa paša. Vinovu lozu treba tretirati protiv plamenjače i pepelnice.
Bašta
Bilo da ste poljoprivredni proizvođač ili se njome bavite iz hobija, bašta je jedna od najbitnijih u svakom domaćinstvu. Tokom maja vredno se radi na održavanju travnjaka, redovnom košenju, ali i suzbijanju korova ukoliko ih ima. Sada je pravo vreme da se biljke okopaju, a ako je suvo vreme, počinje se i sa redovnim zalivanjem. S obzirom da je opasnost od mrazeva minimalna, može se krenuti sa sadnjom letnjeg cveća.
Proleće, pored lepog vremena, donosi i mnogo radova u domaćinstvu i na njivama. Odlazak u prirodu za mnoge predstavlja pravo uživanje, posebno oni koji vole da beru lekovito bilje, koje je sad u izobilju, posebno žalfija, ljubičica, božur, jagorčevina, hrastov lišaj, kamilica, đurđevak, kopriva, majčina dušica i mnogi drugi.
Ana Adzić – novinar
