Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Poljoprivrednici doprinose zagađenju – da li je nužno naplaćivanje emisije štetnih gasova?

Poljoprivrednici doprinose zagađenju – da li je nužno naplaćivanje emisije štetnih gasova?

87
0

Trenutna politika nije dovoljan podsticaj da poljoprivrednici učine više kako bi postigli željene klimatske ciljeve EU. Ovo zdušno smatraju stručnjaci Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene. Eksperti Evropskog saveta za klimatske promene naglašavaju važnost uspostavljanja sistema oporezivanja emisija gasova sa efektom staklene bašte u poljoprivrednom sektoru.

„Poljoprivrednike i ljude koji upravljaju određenim poljoprivrednim parcelama treba snažnije ohrabriti da smanje emisije“, istakla je Džet Bredal Jakobsen, potpredsednica ESABCC-a. „Ovo bi moglo da se postigne postavljanjem cenovnika za emitovanje gasova sa efektom staklene bašte i nagrađivanjem onih koji utiču na njihovo smanjenje.“

Photo by Balian Roberts on Unsplash

Poljoprivrednici bez propisnih podsticaja neće razmišljati zeleno

Izveštaj objavljen u četvrtak, 18. januara, od strane ESABCC – savetodavne grupe za klimatske promene, koja je osnovana u skladu sa Evropskim zakonom o klimi iz 2021. godine, istražio je ključne propuste u politikama EU usmerenim ka očuvanju životne sredine. Ustanovljeno je da poljoprivrednici nemaju odgovarajuća finansijska sredstva za smanjenje emisija. A sektor se, kako je istaknuto, uglavnom nije menjao od 2005. godine. Pritom, dve trećine štetnih emisija potiče iz proizvodnje stočne hrane.

Da bi se promenila ova dinamika, stručnjaci preporučuju uvođenje sistema fiksiranja cena emitovanja najkasnije do 2031. godine. Ovi predlozi dolaze u vreme kada EU postavlja cilj smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55% u odnosu na nivoe iz 1990. godine do 2030. godine i postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Photo by George Rosema on Unsplash

ESABCC je izneo svoje preporuke dok izvršna vlast EU priprema novi dokument koji će utvrditi privremeni cilj za smanjenje emisija do 2040. godine, prema rečima portparola Komisije za klimu i energiju, Tima Mekfija, iznetih na brifingu za novinare nakon objavljivanja izveštaja.

Prema ESABCC-u, Zajednička poljoprivredna politika EU (CAP), koja predstavlja program poljoprivrednih subvencija unutar bloka, nedostaje kapacitet za sprovođenje dodatnih mera u cilju suzbijanja klimatskih promena.

Photo by ユキコ ハマベ on Unsplash

Izveštaj ukazuje na to da se ZPP pretežno oslanja na dobrovoljne inicijative. One se smatraju malo verovatnim da će biti efikasne. Pritom, izveštaj naglašava da su većina njenih klimatskih ciljeva više kvalitativnog karaktera nego kvantitativnog.

Stručnjaci za klimatske promene dodatno tvrde da je okvir EU za poljoprivredne subvencije nedovoljno stimulativan za ambiciozne ciljeve država članica, pružajući im visok stepen fleksibilnosti i širok spektar izuzetaka.

Photo by Zineb Fafa on Unsplash

ESABCC takođe ističe da je ZPP „pristrasna prema većim farmama“ kroz direktna plaćanja koja se dodeljuju poljoprivrednicima na osnovu površine farme.

Cena zagađenja: planiranje budućnosti poljoprivrede

Panel ESABCC je apelovao za uspostavljanje sistema fiksiranja cena za emisije štetnih gasova u poljoprivredi, primenjujući koncept „zagađivač plaća“. Ovaj pristup podsticao bi poljoprivrednike da smanje emisije, slično mehanizmu trgovanja emisijama koji već obuhvata uglavnom energetski i proizvodni sektor.

Photo by Pon Esakki Sundar on Unsplash

Evropska komisija već razmatra postavljanje cena na emisije u poljoprivredi. Pritom, institucije EU trenutno pregovaraju o kriterijumima za uspostavljanje sertifikovanih i pouzdanih šema za „emisije u poljoprivredi“. Tako bi se poljoprivrednicima nadoknadilo za njihov doprinos smanjenju emisija ugljenika.

Predlozi kao što je ETS za sistem hrane, koji obuhvata poljoprivrednike i prerađivače hrane, predstavljeni su od strane čeonih ljudi organizacije. Pre svega, predlog je došao od predsednika Odbora za životnu sredinu Evropskog parlamenta, Paskala Kanfina, i evropskog poslanika Džeremija Serla iz centrističke Renove grupe.

Studija iz 2023., naručena od strane Generalne direkcije Komisije za klimu, otkrila je specifične izazove poljoprivrednog sektora. Tu je uključen veliki broj farmi u EU (više od devet miliona) i raznolikost emisija gasova staklene bašte sa farmi. Postoji i rizik od „curenja gasova“. Drugim rečima, smanjenja proizvodnje u EU uz povećan uvoz iz zemalja sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom koja emituje gasove sa efektom staklene bašte.

Izvor: Euractiv