Naslovna Blog Švedsko, a naše: Kojić i njegovi uspesi

Švedsko, a naše: Kojić i njegovi uspesi

124
0

Neša Kojić se izdvaja kao neko ko neumorno teži da proširi svoje znanje, nepokolebljiv u želji za kontinuiranim usavršavanjem i nesebičnom željom da stečeno znanje podeli s drugima. Njegova posvećenost učenju i predanost deljenju znanja čine ga nezaobilaznim izvorom inspiracije za sve koji ga upoznaju. U ovo se uverila i ekipa portala „Dobro jutro“ kad je obavila intervju s njim o njegovim delatnostima.

A kojim delatnostima se to Neša Kojić bavi? U pitanju je kalemljenje, uzgoj voća i povrća. I sve to sa uspehom koji odavno nije obeležen u srpskom agraru.

Kojić i njegova priča

Rođen u Konjuhu, naselju između Kruševca i Trstenika, i već devet godina stanovnik Švedske, postigao je impresivan uspeh položivši prijemni ispit za upis na Poljoprivredni fakultet u Kruševcu u svojoj 47. godini. Smer koji je izabrao je voćarstvo i vinogradarstvo, a neverovatno je što je za svega šest minuta osvojio maksimalnih 60 bodova. Njegov cilj je primeniti stečena znanja na praksi, bilo da je u pitanju kalemljenje voćaka u Srbiji ili Švedskoj.

„Prvi put sam ovde u Švedskoj imao priliku da se upoznam s višegodišnjim sadnicama, ukrasnim ili voćnim,“ veli Kojić tokom svog intervjua, okružen drvećem raznih voćnih sorti. „Naše znanje o tome je prilično stereotipno i zasniva se na ponavljanju iskustva koje nam se učinilo najboljim u prethodnom periodu. To se pre svega odnosi na način negovanja biljke ili sadnice.“

Naglasio je da mi, odnosno srpski uzgajivači, generalno nemamo mnogo uzajamnog poverenja. „Zato je i slaba saradnje struke i proizvođača. To nije samo u oblasti tehnologije gajenja sadnica, već i u svim drugim granama zelene i poljoprivredne proizvodnje. U Švedskoj se novo znanje i saznanje stalno testira i proverava. Imamo česte posete rasadniku drugih stručnih lica i komunikaciju tokom sprovođenja pojedinih ogleda. Posebno se to odnosi na primenu novih supstrata za kontejnersku proizvodnju različitog bilja,“ naglašava kalemar.

„Samo kontejnerski“

Da bi radio u Švedskoj, našem razgovorniku je bilo dovoljno znanje koje je stekao u Srbiji. Mada, kako dodaje, i u novoj zemlji prebivališta je naučio mnogo toga. Kako je dobio posao u prvom rasadniku gde se isključivo radila kontejnerska proizvodnja, bilo mu je potrebno godinu dana da se upozna sa osnovama novog zadatka.

Izvor: Dobro jutro

Prethodni tekstOtvoren Međunarodni sajam turizma i seoskog turizma
Sledeći tekstMatić: sve za mala preduzeća!