Kako genetika utiče na profitabilnost i efikasnost proizvodnje svinjetine tema je o kojoj su u Privrednoj komori Vojvodine razgovarali stručnjaci i proizvođači. Londonska kompanija „Genus Plc“ je predstavljena tokom ove diskusije. Sam skup je održan uz podršku Ambasade Velike Britanije u Srbiji. Podržali su ga i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Resorni pokrajinski sekretarijat.
Učesnici skupa, sa zvaničnim imenom „Genetika u funkciji efikasne i profitabilne proizvodnje svinjskog mesa“, poručili su da je jedan od glavnih ciljeva podići kvalitet proizvodnje sa što manje inputa. Uz to, treba poštovati visoke ekološke standarde, a to je moguće samo uz modernu genetiku, vele učesnici.
Izvor: Genus Research & Development
Kako genetika unapređuje svinjarstvo?
Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević apostrofirao je da je dotični forum rezultat „…dugogodišnje uspešne saradnje sa Britansko-srpskom privrednom komorom.“ Predstavnik kompanije „Genus Plc“ Đanluka Avino se takođe obratio medijima. „Naš ogranak u Italiji prati ovaj deo Evrope i Afriku. Ovde sam sa ostalim kolegama iz kompanije „Genus Plc“, jer je Srbija veoma značajno brzorastuće tržište. Poljoprivreda je oblast koja pruža mnogo mogućnosti. A uz to verujemo da će Srbija brzo postati članica Evropske unije,“ istakao je Avino.
U nastavku izjave, dodao je da „Genus Plc“ želi da pruži dodatne mogućnosti svinjarima u odnosu na one koje imaju trenutno u proizvodnji. „Benefiti buduće saradnje su obostrani i ona sa moje tačke gledišta ima dobru perspektivu. Znamo da Srbija uvozi određene količine svinja. A danas su problemi u toj sferi sve složeniji, kako zbog samog transporta živih životinja, tako i zbog pitanja koja se odnose na njihovu zdravstvenu bezbednost i generalno sanitarne mere. Smatramo da bi Srbija trebalo da ima dovoljno sopstvene proizvodnje svinjetine, a za to je kvalitetna genetika prvi preduslov,“ uz ponos navodi Avino.
Izvor: Genus Research & Development
Po pitanju bezbednosti, svakako misli na trenutnu situaciju sa afričkom kugom svinja. Sa preko 40.000 eutanaziranih grla, Srbija je ove godine izgubila otprilike 1.5% svih grla što zbog same kuge, što zbog sanitarnih mera. Tržište mesa je takođe nestabilno, a kako naši stručnjaci navode, to je situacija koja traje znatno duže od prve pojave kuge na Balkanu.
„Intencija je da se proizvodi više svinjskog mesa uz korišćenje manje resursa, manje vode, manje prostora,“ apostrofira Avino. „Ali i ljudskog rada, što znači podizanje efikasnosti na maksimalan nivo. A genetska rešenja koja nude to omogućavaju.“
Izvor: AgroTV
