Uzgoj svinja seže daleko u prošlost. U početku je služila da ukućanima obezbedi meso i mast, zatim da se bolje iskoriste žitarice koje nisu mogle da se prodaju, a poslednjh godina promene u uzgajanju kreću se ka poboljšanju genetičkih osnova i uslova držanja. Te promene imaju za cilj zadovoljenje tržišnih potreba za svinjama.
Tehnologije koje se primenjuju prilikom uzgoja unapređene su i razlikuju se od zemlje do zemlje, počev od posebno uređenih prostora za svinje, preko ventilacije, čišćenja do higijenskog režima. Pored navedenih uslova koje je potrebno zadovoljiti, velika pažnja posvećuje se i ishrani. Samo se adekvatnom ishranom može obezbediti kvalitetna proizvodnja mesa u bilo kojoj zemlji.
Stvaranje povoljne klime i preduslova za razvoj i unapređenje svinjarstva ne odvija se preko noći. Za to su potrebne godine truda, napornog rada i velikog odricanja. Optimalan period o kome govorimo može se kretati i do 10 godina.
Opet, to sve zavisi od sposobnosti farmera, kao i od ulaganja. Za bilo koju delatnost su potrebna velika ulaganja, a pravi rezultat se vidi nakon nekoliko godina. Možda bi trebalo da se primene pozitivna iskustva drugih zemalja, ali i Bore Arsenića iz Stapara kod Sombora (pogleajte u videu ispod).
Arsenić je u farmu uložio oko 22 miliona, kolika je bila kompletna investicija, odnoso oko 3.500 evra po krmači. Zanimljivo je da svinje na farmi Arsenića pojedu i do 9 kilograma hrane dnevno.
Zašto je važno što svinja toliko jede?
Zato što mleko krmače ima i do 25% suve materije. U proseku 19%, a kravlje mleko svega 12 odsto, i plus po kilogramu telesne mase krmača je mlečna koliko i krava.
Bitno je da se dobije jako i zdravo prase – koje pri odlučenju, na farmi Arsenić, ima više od 8 kilograma. A sve počinje od ishrane svinja u bukarištu i ishrane nerastova.
