Naslovna Poljoprivreda Novac namenjen za mere unapređenja zemljišta potrošen negde drugde – gde, kako...

Novac namenjen za mere unapređenja zemljišta potrošen negde drugde – gde, kako i zašto?

102
0

Tokom zadnjih 9 godina, čak 214 miliona evra, dobijenih iz rentiranja državnog agrarnog zemljišta, utrošeno je na neodgovarajuće ili nenamenske svrhe. Na ovo ukazuju informacije koje proizilaze iz podataka Uprave za trezor, Uprave za poljoprivredno zemljište, pokrajine i lokalnih samouprava.

Prema Ekološkom centru „Stanište“ iz Vršca, gotovo je nemoguće pratiti na koji način se koristi novac dobijen od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Njihovo istraživanje, bazirano na podacima prikupljenim od Uprave za trezor, Uprave za poljoprivredno zemljište, pokrajina i lokalnih samouprava, ukazuje na to da je u proteklih devet godina čak 214 miliona evra, prikupljenih od rentiranja državnog poljoprivrednog zemljišta, nenamenski utrošeno.

Foto: Pixabay/justmarius_de

Pad kvaliteta zemljišta direktna posledica ovakvog odnosa sa finansijama

Prema Ekološkom centru „Stanište“, velike sume novca od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, na svim nivoima vlasti, ne koriste se za očuvanje zemljišta, već se upotrebljavaju za pokrivanje budžetskih deficita.

Dejan Maksimović iz ovog ekološkog centra ističe da su u periodu od 2014. do 2022. godine ukupni prihodi od naknada za zakup i promenu namene državnog poljoprivrednog zemljišta, zajedno s neraspoređenim sredstvima iz prethodnog perioda, iznosili oko 57 milijardi dinara. Od tog iznosa, oko 32 milijarde dinara utrošeno je na mere zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Preostalih 25 milijardi dinara, odnosno 214 miliona evra, je nenamenski potrošeno. „Ovakav odnos neminovno dovodi do pada kvaliteta zemljišta. Kao i do posledica po životnu sredinu, poljoprivredu i zdravlje stanovništva,“ apostrofirao je Maksimović.

Foto: Pixabay

Nedoslednosti u zakonima o zemljištu

Državu označavaju kao glavnog odgovornog za neusmereno korišćenje sredstava, ističući da postoji nesklad u zakonodavstvu koje reguliše ovu oblast. „Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu sredstva od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta moraju se trošiti namenski. I to za programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Međutim, izmenama Zakona o budžetskom sistemu koje su donete 2015. propisano je da su namenska sredstva samo donacije, samodoprinos i kredit. Sve druge naknade koje su sektorskim zakonima propisane kao namenske nakon ovih izmena to više nisu. Mogu se koristiti i za druge namene,“ dodaje Maksimović u svojoj izjavi.

Važno je napomenuti da se u obrazloženju promena zakona navodi da se sredstva prikupljena od ovih naknada mogu upotrebljavati za druge svrhe. Naravno, pod uslovom da to ne ugrožava prioritetne oblasti sektora.

Foto: Pixabay

„To u prevodu znači da kada uradimo sve u određenoj oblasti, a imamo višak prihoda onda taj višak prihoda možemo da preraspodelimo. Sa ga koristimo za drugu namenu. U praksi se, ipak, to ne dešava tako. Već se dešava da se novac troši na druge namene bez ikakvog ograničenja. Planovi su neambiciozni. I onda se pojavljuje veliki višak prihoda koji se ne troši za ono za šta je prikupljeno,“ zaključio je Maksimović.

Izvor: AgroNews

Prethodni tekstJovanović: Brzi internet u celoj Srbiji do 2025. godine
Sledeći tekstPtičji grip opet kod nas? Nađene nove mrtve ptice u kanalu Vizelj