Naslovna Poljoprivreda Prekalemljivanje: kako se ispravljaju greške voćara

Prekalemljivanje: kako se ispravljaju greške voćara

65
0

Šta može dovesti do grešaka i potrebe da se obavi detaljno i propisno prekalemljivanje voćaka? Pa, razloga je mnogo. Overimo malo tu temu, uz ispomoć dobrih ljudi sa portala „Dobro jutro“.

Promena sorti voćaka je često neophodna iz različitih razloga kao što su nepovoljni agroekološki uslovi za određene sorte, uvođenje novih sorti oprašivača, povećana tražnja tržišta za specifičnim sortama, kao i želja za unapređenjem kulture divljih voćnih vrsta. U praksi naših voćnjaka, češće se vrši prekalemljivanje šljive, kruške i jabuke, dok je ređe kod dunje, višnje, trešnje i breskve. Bitno je voditi računa o pravilnom načinu kalemljenja, jer nije svaka kombinacija moguća. Na primer, kajsija se može kalemiti na šljivu, dok obrnuto nije moguće, kao i većina sorti kruške na dunju, dok dunja ne može da se kalemi na krušku.

Prekalemljivanje moguće do 20. godine

Kako struka tvrdi, voćke se mogu prekalemljivati dok ne napune tačno dve decenije. Bolji rezultati se postižu kada se prekalemljivanje vrši na mlađim stablima, dok se kod slabo razvijenih, obolelih ili povređenih stabala ova praksa izbegava. Pri izboru sorti za prekalemljivanje, važno je pažljivo odabrati one koje se podudaraju po svojim karakteristikama, kao što su bujnost, vreme cvetanja i period završetka vegetacije.

Prekalemljivanje se može izvesti direktno na deblu, na prvim ramenim granama ili u kruni stabla. Preporučljivo je da grane koje se prekalemljuju ne budu deblje od pet do osam centimetara, pri čemu donje grane treba da budu duže od gornjih. Priprema stabala prekalemljivanja je ključna za uspeh ovog procesa.

„Newly_Grafted_Cherry_Tree“, fotografisao Torn Street, slika u javnom domenu
Izvor: Wikimedia Commons

Kod starijih stabala, obično krajem februara ili početkom marta, skraćuju se grane koje će biti prekalemljene, dok se kod mlađih stabala ovo radi istovremeno sa procesom prekalemljivanja. Prilikom ovog postupka, važno je ostaviti tzv. „hraniteljske“ grane, koje su obično dve do tri manje razvijene grane po grani, položenije i smeštene u donjem delu krune. Ove grane imaju ulogu da hrane stablo dok se kalemokci ne razviju, sprečavaju pojavu prevelikog broja vodopija i štite deblo od opekotina od sunca.

Pre ili tokom vegetacije treba prekalemljivati

Proces se može obaviti pre ili tokom kretanja vegetacije. Optimalno vreme za prekalemljivanje jabučastih voćnih vrsta i šljive je druga polovina marta. Takođe, prema preporukama stručnjaka, ono može biti izvedeno i u avgustu na spavajuće pupoljke, ali se preporučuje posebno za starija stabla i određene voćne vrste, kao što su trešnja, višnja, breskva i kajsija.

AI generisana fotografija
Softver: Stable Diffusion

Za prolećno prekalemljivanje koriste se različite tehnike kalemljenja. One uključuju spajanje, kalemljenje pod koru, na isečak, sa strane u procep i slično. Dosadašnja iskustva pokazuju da se najbolji rezultati postižu kalemljenjem na isečak. Nakon ovoga se presek brže zaceli, a manje je oštećenja na mestima gde često duvaju vetrovi. Kalem-grančice se postavljaju na unutrašnje ili bočne strane grana, a njihov broj zavisi od debljine grane, obično se kreću od jedne do četiri, retko više. Presek na grančicama koje se kaleme pod koru ili na isečak treba da bude što duži. Važno je čvrsto vezati kalem-grančice rafijom ili specijalnim trakama i nakon toga premazati mesto kalemljenja kalemarskim voskom. Ukoliko neke kalem-grančice ne uspeju, tada se u avgustu može izvršiti kalemljenje na spavajući pupoljak.

Kod kalemljenja na zrelo, važno je poštovati određena pravila. Na primer, jednostavno spajanje se primenjuje kada su podloga i kalem-grančica otprilike iste debljine. Prvo se pravi kos presek na podlozi, a zatim i na kalem-grančici, i to sa suprotne strane dobro razvijenog pupoljka. Nakon toga, napravljeni preseci se spajaju i vezuju, a zatim se vrh kalem-grančice i spojno mesto premazuju kalemarskim voskom ili parafinom.

Izvor: Dobro jutro