Selo Hisardžik nadomak Prijepolja može da se pohvali činjenicom da kestenovi u jednoj njegovoj bašti uspevaju već vekovima unazad, činjenica na koju su meštani posebno ponosni.
Hisardžik je i inače mesto tradicije. Unutar džamije ovog malog mesta čuva se primerak Kurana koji je star 4 veka, najstariji na Balkanu. „”To je izuzetno redak primerak takve knjige na ovim prostorima. Sačuvan je u celosti, dimenzija 40 x 30 centimetara i težak je 5 kilograma. Pisan je izuzetnim stilom koji se ne može videti ni u jednoj drugoj knjizi. Dugo se mislilo da je ovaj Kuran star oko tri veka. Međutim u Narodnoj biblioteci u Beogradu zaključeno je da je napisan pre četiri stotine godina,“ ističu članovi Islamske zajednice u Prijepolju.
Sam kesten na ovim prostorima je takođe star, ali meštani ne znaju sa sigurnošću kada je donet. Najverovatnije su ga Turci poneli sa sobom i zasadili tokom svoje duge vladavine na ovim prostorima. Hisardžik je inače svoje ime dobio po utvrđenu tik iznad naselja, koje je bilo strateški izuzetno značajno Turcima.
Kadrija Malagić, jedan od meštana Hisardžika, ističe značaj tvrđave. „To potvrđuje i činjenica da su Turci, čak, za potrebe jedinice koja je čuvala tvrđavu i nadgledala carski drum koji je povezivao Skoplje i Sarajevo sa Carigradom, na tvrđavi podigli malu džamiju. Od tog vremena, najverovatnije, traje i bašta kestena u jednom delu Hisardžika,“ navodi sagovornik.
Od Turaka do danas: Hisardžik i kestenovi odolevaju vremenu
Već dugo vremena, kesten je bio specijalitet ovog kraja, kako navode meštani. „Ima jedna anegdota koju i dan-danas prepričavaju meštani. Koja kazuje da je jedan od vlasnika parcele sa kestenima trčao za gavranom koji je nosio plod kestena u kljunu i leteo preko Grdilovaca, Bjelobaba i Koševina prema Ivanju. Tu ga je negde sustigao i kamenjem vratio ka Hisardžiku da kesten ne bi bio presađen na neki drugi lokalitet,“ kruži priča u Hisardžiku.
I premda je kesten izuzetno dugo bio ljubomorno čuvan kao lokalno dobro, u skorije vreme se polako širi. Nešto od toga je delovanjem lokalne faune, nešto zbog samih Hisardžičana. Naime, povremeno bi ga delili kao suvenir, te ne čudi što je ova biljka počela da raste u baštama širom opštine Prijepolje, a i preko. „Nema ljubomore, narod voli kesten…pa kad je tako zašto mu ne izaći u susret. Da li će sadnica uspeti i da li će posle pet-šest godina krenuti „boce“ sa slatkim kestenom unutra, to mi ne znamo,“ veli Malagić.
Širenje kestena u okrugu
Bašta kestena koja vekovima drži ovo plemenito bilje se nalazi relativno blizu džamije. Malagić dodaje da je vrlo verovatno kesten ovde sađen namenski. „Vremenom su imanja cepkana, pa sada kesten na tradicionalnoj lokaciji imaju porodice Tandira, Malagića, Veljagića, Nezirovića… Ima sada kestena širom sela, ali se kesten bašta prepoznaje po kosmatim, starim stablima pa i kvalitetu sve ređih plodova,“ naglašava on.
Na veliku štetu, ni hisardžički kesten nije bezbedan. Kako navodi Malagić, njegovo prisustvo je ugroženo u selu zbog različitih faktora. „Neko priča da je neka bolest u pitanju, drugi misle da je šumovitost i zarastanje nekadašnje goleti Zlatara i Dundora uticalo na promene temperarture u podnožu, odnosno na lokaciji gde se nalaze stoletna stabla kestena. Bilo kako bilo, kako je kesten počeo da „skita“, tako mu je ugrožen i opstanak,“ zaključuje on.
Izvor: RINA
